Prof. dr Nada Basara o matičnim ćelijama: "Ne bacajte pare na njihovo čuvanje"

O tome čemu matične ćelije služe, ali i lakovernosti da će nam njihovo čuvanje u budućnosti spasiti život za "Telegraf" govori prof. dr Nadežda Basara.

Jedna od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi Kriosejv, izgubila je dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije, saopštila je švajcarska agencija za lekove i medicinska sredstva Swissmedic.

Na osnovu prijave i dokaza koje je Swissmedicu podneo beogradski advokat za pravo konkurencije Rastko Petaković, protiv kompanije i menadžmenta je pokrenut postupak jer postoje indicije da je kompanija počinila krivično delo prekršivši švajcarski zakon o transplantaciji, u delu koji se odnosi na izveštavanje i saradnju, a o čemu više možete pročitati ovde.

Preporučujemo

Ipak, kad god se pomene čuvanje matičnih ćelija vratili smo se na ono što mnogima nije jasno – čemu one zapravo treba da služe i time opravdaju jako skupu investiciju koja podrazumeva njihovo čuvanje?

Čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta trebalo je da predstavlja početak jedne nove zdravstvene revolucije, koja će učiniti da u budućnosti naša deca budu sačuvana od brojnih teških bolesti. U poslednjih 10-ak godina u Srbiji, ali i u regionu gotovo da nije bilo roditelja koji nisu razmišljali isplati li se dati par hiljada evra za budućnost svog deteta, pritom se nadati da im u toj istoj budućnosti uzorci matičnih ćelija nikad neće zatrebati. Pojavilo se bezbroj banaka matičnih ćelija, bezbroj firmi koje su sebe reklamirale kao najuspešnije u čuvanju matičnih ćelija, pojavilo se istovremeno i bezbroj razloga za i protiv uzimanja uzoraka, što je među roditeljima unelo dodatnu zabunu.

Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, prof. dr Nadežda Basara, doktorka koja je transplantirala matičnim ćelijama više od 2.000 pacijenata, i objavila u stranim stručnim časopisima preko 100 naučnih radova o matičnim ćelijama (koji su blizu 5.000 puta citirani od drugih svetskih naučnika) u velikom intervjuu za Telegraf.rs još 2017. godine otkrila je pravu istinu o čuvanju matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta. Dr Basara, čija je uspešnost transplantiranja (prati se kod pacijenta dve godine posle transplantacije) u poslednjih  6 godina na najvišem svetskom nivou od 87%, osim što je glavni JACIE- inspektor evropskog društva transplantatora matičnih celija (EBMT) za transplantacione centre po Evropi, i jedini je svetski priznati hematolog i transplantator matičnih ćelija sa Balkana.

• Godinama već upozoravate trudnice putem medija, ali je očigledno da se često više veruje marketinškim kampanjama nego vrhunskim stručnjacima poput Vas. Zašto je to tako?

- To je tako, jer je naš narod lakoveran i naivan, i više veruje nadrilekarima i reklamama nego stručnjacima. Ja sam upozoravala trudnice, jer sam to shvatila kao obavezu prema svome narodu, koji je oduvek od usta odvajao da bi pomogao svom detetu. Osim toga, radim i živim na izvoru informacija, i znam još od 2002. god. da je ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce nepotrebno. Do tada je, među prvima u Nemačkoj, evropski institut EUFETS AG, u kome sam počela da radim 1997, imao sedam kryo-tankova i čuvao je matične ćelije iz pupčane vrpce, sve dok se nije postavilo pitanje ekonomičnosti. Krivci za to su razvoj medicinske nauke (već tada se znalo da su naučnici iz Engleske i Japana počeli da rade na reprogramiranju matičnih ćelija iz sluzokože odraslog čoveka, što je kasnije i rezultiralo Nobelovom nagradom) i velika spremnost Nemaca da budu potencijalni donatori matičnih ćelija. Trenutno, Nemačka ima 8 miliona potencijalnih donatora, i drugi su u Svetu, posle USA.

• Možete li da nam demistifikujete čitav proces ostavljanja matičnih ćelija i sve greške u vezi s tom temom?

- Kao prvo, matične ćelije iz pupčane vrpce se mogu ostaviti za budući transplantat, ali je njihov broj tako mali da samo deca ili odrasle osobe koje su lakše od 60kg. mogu da se transplantiraju, i to obično se najčešće uzimaju dva preparata iz različitih, ali sličnih pupčanih vrpci. Inače, proces diferencijacije i umnožavanja tih ćelija je strašno skup, kao i logistika, da je neki put ukupni iznos veći od kupovine gotovog transplantata od nesrodnog ili srodnog donora. Uz to, nemate nikakvu sigurnost da će se sve te ćelije održati na -150°, a studije su pokazale, da za vreme umnožavanja ćelija in-vitro, dolazi do genetskih promena i mutacija ćelija. Ta vrsta transplantacije se i dalje radi u zemljama sa stanovništvom nižeg rasta, ali sve manje.U Nemačkoj se, na primer, skoro uopšte ne radi, iz vrlo prostog razloga: za preko 85% pacijenata se u današnje vreme može naći donator u svetskoj bazi podataka od 30 miliona potencijalnih donatora, a u ostalih 15 % slučajeva donor je iz porodice, haploidentičan (majka, otac, sestra, brat), i ta vrsta transplantacije je u ogromnom usponu u celom svetu.

- Kao drugo, kada su firme koje se bave čuvanjem matičnih ćelija iz pupčane vrpce shvatile, da se te ćelije sve manje koriste, smislile su drugu strategiju - upotrebu tih ćelija kao regenerativne ćelije. Naravno, u "normalnim" zemljama to nije moglo da se propagira, jer su se stručnjaci i univerziteti odmah izjasnili protiv, i narod je bio informisan. Sto se tiče informisanja, institucije zdravstva u Nemačkoj od 2009. intezivno informišu buduće roditelje da je čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika nepotrebno.

• Na šta sve treba paziti, koje se sve stvari u vezi sa matičnim ćelijama iz pupčanika reklamiraju, a potencijalno nisu istinite?

- Nije istina da mogu da se koriste za lečenje autizma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze, itd. tj. za oblast regenerativne medicine. Osim toga, nije objašnjeno narodu da te metode još nisu etablirane, kao i da postoje i druge metode, kao sto je reprogramiranje somatskih ćelija. Tu je informisanje naroda od strane medicinskih institucija sistema totalno zakazalo. Ono što je u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, redovno, da se u čekaonicama, ambulantama, u dnevnoj štampi, na internet stranicama medicinskih ustanova, itd., pojavljuju informacije pripremljene od državnih institucija koje i mi imamo, kao što su Ministarstvo zdravlja, Univerzitetske klinike, Lekarska komora i drustvo, itd., o tome koje se samo bolesti leče matičnim ćelijama i šta je tu istina, da li matične ćelije iz pupčane vrpce treba ostavljati ili ne. To je u zemlji Srbiji nedostupno narodu. Kako onda da ne poveruju reklamama, kada im se samo one serviraju kroz medije.

• Koji je pravi smisao davanja matičnih ćelija i koja jeste realna mogućnost potencijalnog iskorištavanja?

Matične ćelije se daju da bi zamenile bolesne matične ćelije i omogućile stvaranje novih zdravih krvnih ćelija. To se radi transplantacijom matičnih ćelija kao jedino naučno dokazanom metodom. Sve ostalo je mešetarenje, jer nije dokazano u kliničkim studijama.

• Zašto se često dešava da po uzimanju uzorka iz banke matičnih ćelija stigne odgovor da dati uzorak nije upotrebljiv, a kompanije ipak naplaćuju uslugu uzimanja i taksu za izvoz krvi?

- Najčešći razlog je kontaminacija bakterijama, što je razumljivo kada se zna da se bebe rađaju najčešće vaginalnim putem, i pored dezinfekcije pupčane vene pre venepunkcije. Drugi razlog je mali broj matičnih ćelija. Još pre 20 godina je skoro 30% preparata propadalo, jer nisu ispunjavali kriterijume.

• Možete li da nam navedete neki slučaj kada su matične ćelije iz pupčanika izlečile ili spasle dete ili osobu kojoj su namenjene i slučajeve u kojima to zapravo nije bilo (ili nije) moguće?

- Iz moje prakse ne mogu, jer sam za 20 godina rada u Nemačkoj samo dva pacijenta transplantirala i oboje su imali puno komplikacija. Prvi slučaj deteta je transplantiran 1988. u Parizu, a transplantat je stigao iz New York banke. Dete nije imalo drugog donora. Za jedan intervju, mislim da je bio 2013. ili 2014, da bih dala tačne podatke, pozvala sam kolegu iz Pariza, Prof. Dr. Rocha Vandersona, koji je bio zadužen od Svetske zdravstvene federacije za statistiku, i dobila sam poražavajući podatak: svega dvoje dece iz celog sveta je uspešno transplantirano sopstvenim matičnim ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce!

• Da li su članovi porodice zaista kompatibilni po tom pitanju i da li je zaista moguće da se uzorak koristi za još jednog člana porodice, kako se reklamira?

- Ne koristi se u praksi, jer nema potrebe za primenu kod članova porodice.

Možete li da date Vaš završni savet i poruku svima koji su do sada dali uzorke i poruku svim budućim roditeljima koji to žele da urade?

• Možete li da date Vaš završni savet i poruku svima koji su do sada dali uzorke i poruku svim budućim roditeljima koji to žele da urade?

- Moj završni savet se nije promenio: Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce. Ako roditelji žele nešto da urade, treba da se prijave kao donatori matičnih ćelija Zavodu za transfuziju krvi, za to ne moraju ni krv da daju, već samo razmaz sluzokoze usne duplje, a i ne košta ih ništa. Na taj način će se povećati broj donora, tako da će u skoroj budućnosti preko 90% pacijenata moći da se izleči koristeći identične matične ćelije od nesrodnog donora iz svetske banke podataka - zaključila je prof. dr Nadežda Basara u razgovoru za "Telegraf".

(Aleksandar Saša Jovanović/Telegraf.rs)