Kako je moguće da jedan bivši sportista doživi moždani udar: Simptomi koje ne smete da ignorišete

Bivši košarkaš i trener Igokee Aleksandar Trifunović (52) preživeo je moždani udar

Foto: MN Press

Stanje nekadašnjeg sportiste je stabilno i pod nadzorom lekara. Aleksadar je je u svom stanu osetio slabost nakon čega je hospitalizovan. Mnogi su se pitali kako je moguće da se čoveku koji je ceo život sportista i živi zdravim životom može desiti moždani udar.

Na nesreću odgovor je zabrinjavajući, a to je da moždani udar može da se dogodi bilo kome, bez obzira na godine i način života.

Doktor Veselin Pavićević, specijalista neurologije i psihijatrije je za Telegraf objasnio kako je moguće da jedan bivši sportista doživi moždani udar.

- To je jako teško reći jer moždani udar može da se dogodi i kod mladih i kod starih osoba. Kada dođe do udara lako se ustanovljava da li je neki krvni sud puko ili se zapušio. Moždani udar može da se desi bilo kojoj osobi, a dešava se i mnogo mladim osobama. Uzrok može da bude aneurizma koja ne daje simptome dok ne prokrvari. Vrlo je teško govoriti o ovoj temi, a da se nemaju konkretni podaci o tome šta je uzrok i zbog čega je došlo do moždanog udara, a da je moguće da se desi bilo kome, moguće je, rekao je dr Veselin Pavićević.

Moždani udar ili šlog nastaje usled oštećenja krvih sudova mozga zbog čega je ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom otežano ili potpuno onemogućeno. Razlikuju se dve vrste moždanog udara: ishemijski šlog koji nastaje začepljenjem krvih sudova mozga trombom, i hemoragijski šlog kod kog oštećenje mozda nastaje usled krvarenja u mozgu.

Ilustracija: Profimedia

Mnogo češći je ishemijski moždani udar koji čini oko 85 odsto svih šlogova.

Moždani udar može da nastane naglo ili postepeno. U većini slučajeva početak je postepen bez pojave bola, za razliku od srčanog udara.

Najčešći simptomi su:

- utrnulost jedne strane lica ili tela

- iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogućnošću hodanja i stajanja

- nagle pojave glavobolje, nagon za povraćanjem

- otežano izgovaranje reči, nemogućnost govora ili nerazumevanje tuđeg govora

- poremećaj vida, dupliranje slika

- gubitak ravnoteže

Ipak postoje neki faktori rizika koji mogu uticati na pojavu moždanog udara: genetika, godine, povišen krvni pritisak, srčana aritmija, dijabetes, povišena masnoća u krvi, suženje krvnih sudova vrata, aneurizma, pušenje, gojaznost, konzumiranje alkohola i droge...

(Telegraf.rs)