Učestalo oboljenje o kojem jako malo znaju i studenti medicine iz Srbije, pa čak i lekari

U novoj kolumni prof. dr Nenad Dikić o stranoj bolesti čak i za studente medicine, a važnijoj za ljudsko zdravlje po mnogo čemu više i od osteoporoze.

Meni je i dalje nejasno zašto se o sarkopeniji priča tako malo, tačnije ne priča tokom studiranja medicine. Proveravajući poznavanje tog stanja, a po mnogima i oboljenja na raznim skupovima i predavanjima, jedva da poneko znao o čemu se radi. A prema američkom koledžu medicine sarkopenija predstavlja glavni rizik za smanjenje aktivnosti ljudi, smanjenje kvaliteta života, padove, prijem u bolnicu pogotovo starije populacije, povećan zahtev za socijalnu pomoć i konačno veći mortalitet. Ja bih tome dodao da i neupredivo češće spominjana osteporoza ne bi bila takav problem da su ljudi aktivniji, da kost nije izgubila podsticaj i potporu mišića.

I nasumično nabacani statistički podaci pokazuju značaj sarkopenije:

Preporučujemo

Rizik od invaliditeta je 1,5 do 4,6 puta veći kod starijih osoba sa sarkopenijom nego kod starijih osoba sa normalnim mišićima (Janssen I, 2004).Slabost mišića vezana za starosnu dob dramatično povećava rizik od pada starijih osoba. Veliki broj starih koji padnu ne nastavljaju da žive u zajednici. Polovina akcidentalnih smrti pojedinaca starijih od 65 godina povezana je sa padovima (McArdle, A, 2011). Ljudi sa hroničnim bolestima i ograničenjima aktivnosti uzrokovanim stanjima poput sarkopenije imaju više poseta lekaru i koriste više recepata nego oni koji nemaju ograničenje aktivnosti, a sve to predstavlja veliki teret za zdravstveni sistem (Alliance for Aging Research, 2011).Sjedinjene Države godišnje troše više od 26 milijardi dolara na troškove zdravstvene zaštite za ljude starije od 65 godina koji izgube sposobnost da žive nezavisno. (Alliance for Aging Research, 2011).

A šta je u stvari sarkopenija?

Godine 2010., Evropska radna grupa za sarkopeniju kod starijih ljudi (EVGSOP) je definisala sarkopeniju kao malu mišićnu masu i malu mišićnu snagu i/ili sporu brzinu hodanja.  Iako mišićna snaga ne zavisi samo od mišićne mase, a odnos snage i mase nije linearan, ovo je najčešće korišćena definicija koju koriste istraživači i kliničari koji se bave ovim problemom.

Činjenica je da od kada se rodimo do oko 30 godine mišići postaju sve veći i jači, da bi u nekom trenutku počela da se smanjuje mišićna masa i funkcija i nastane stanje poznato kao sarkopenija povezana sa godinama ili sarkopenija sa starenjem. Pored toga, sledeći faktori imaju ulogu: 

Smanjenje nervnih ćelija koje su odgovorne za slanje signala iz mozga u mišiće Smanjenje koncentracije nekih hormona, uključujući hormon rasta, testosteron i insulinu sličan faktor rasta Smanjenje sposobnosti da se sintetišu proteini Neadekvatan unos kalorija i / ili proteina za održavanje mišićne mase

Zbog svega je Evropska radna grupa za sarkopeniju kod starijih ljudi (EVGSOP) definisla sarkopeniju:

Kako se sarkopenija dijagnostikuje?

Sarkopeniju nije teško dijagnostikovati ako se pomisli na nju. Iako su neke metode skupe, postojanje Tanita bioimpedance bitno je uprostilo stvar jer je preciznim algoritmom omogućilo lekarima da dijagnostikuju  smanjenje mišićne mase. Ono što pored Tanita bioimpedance Udruženje za medicinu sporta godinama koristi je i dinamometrija ili merenje snage stiska šake odnosno hand grip, dok fizičku sposobnost merimo ergospirometrijom, mada je moguće koristiti veliki broj testova koji nisu podjednako pouzdani.

Šta treba da radim da sprečim sarkopeniju?

Najbolji načina lečenja sarkopenije je vežbanje.

Trening otpora ili trening snage - koristite vežbe koje povećavaju snagu i izdržljivost mišića s tegovima ili naprave sa otporom, jer je dokazano da ima pozitivan uticaj na nervno-mišićni sistem, koncentraciju hormona i sintezu proteina. Većina programa uključuje vežbe otpora 2-3 puta nedeljno sa sve većim intenzitetom. Sva istraživanja pokazuju da je vežba otpornosti efikasna intervencija za poboljšanje snage i fizičke funkcije kod starijih ljudi.

Važno je sprečiti progresivni gubitak skeletne mišićne mase, snage i funkcije, nego pokušati da je vratite u starijoj životnoj dobi ili kada se invalidnost već počela razvijati.

Dobra ishrana takođe igra ulogu. Ishrana, bogata voćem i povrćem i kvalitetnim proteinima.

Proteini se sastoje od gradivnih jedinica koji se nazivaju aminokiseline, a aminokiselina zvana leucin je jedna od najefikasnijih u stimulaciji rasta mišića. Izvori proteina koji su bogati leucinom uključuju meso, jaja i mlečne proizvode. Istraživanja su pokazala da će starijim odraslim osobama trebati više proteina da bi održali mišićnu masu.

Unos proteina od 1,0-1,2 g / kg telesne težine dnevno verovatno je optimalan za starije odrasle osobe. 

Ova teorija, počiva i na činjenici da stariji odrasli ljudi uzimaju manje kalorija, što može dovesti do izraženog deficita proteina kao i do nedostatka drugih važnih hranljivih materija. Stoga je održavanje adekvatnog unosa proteina kao i adekvatan unos kalorija važan aspekt lečenja sarkopenije.

Kako je već neko rekao nikada se ne nadajte da će vam biti bolje nego što ste zaslužili. Zato vežbajte redovno i trudite se da se pravilno hranite. 

Autor teksta: Prof. dr Nenad Dikić

(Telegraf.rs)