Doktor otkriva sve razloge zbog kojih je 30 minuta čekanja bilo prekasno za bebu u Aleksincu

Šta je sve ono što može da pođe po zlu na jednom porođaju?

Pre nekoliko dana u Opštoj bolnici u Aleksincu preminula je tek rođena devojčica u operacionoj sali.

Porodilja je tri dana ležala u bolnici gde su lekari su pratili njeno stanje. Prema rečima njene porodice, bolovi su se pojačavali, ali vodenjak do subote nije pukao kada su ga probušili. Međutim, lekar koji je uradio CTG rekao je da još nije vreme za porođaj.

Preporučujemo

- Bolovi su bili sve jači i na kraju su je hitno odvezli u operacionu salu i uradili carski rez. Dete je tri puta udahnulo i preminulo. Neko u sali je glasno prokomentarisao "da smo bili pola sata brži, beba bi bila živa" - ispričao je dever porodilje D. L.

Međutim, postavlja se pitanje šta je ono što nakon uredne trudnoće i CTG-a može da pođe po zlu u samoj sali?

- Ima mnogo toga. Ono što ginekolozima može da zagorča život u zadnjim trenucima pred porođaj je neko akutno dešavanje u stomaku, okret bebe i pupčana vrpca oko vrata. Može da dođe i do neke infekcije kod trudnice, ali je to veoma retko. Moguća je, naravno i stručna greška, ali najčešće to nije u pitanju - kaže za "Telegraf" dr Milan Leković, pedijatar.

Kako kaže, najčešća je asfikcija, odnosno kada pupčana vrpca prekida cirkulaciju krvi u mozak zbog koje se porođaj mora ubrzati. A na sve to utiče još jedan faktor o kom se malo priča.

- Danas ima sve više sindroma nego ranije jer nemamo nikakvu kontrolu ishrane, pogotovo kod trudnica. Genetski modifikovana hrana puna steroida u kombinaciji sa siromaštvom. Ne može svako da priušti sebi neku kvalitetniju ishranu, pa i to može da izazove svakakve poremećaje.

Dr Leković ističe da se najčešće susretao sa cerebralnim paralizama, motoričkim oštećenjima i krvarenjima kao posledicama loših dešavanja na samom porođaju. A umnogome tok događaja određuje samo splet okolnosti.

- Sve je to na neki način predodređeno. Mi živimo u društvu u kojem je desetkovan kadar i gde se ne može sve postići. Obim posla se ne smanjuje, a nas ima sve manje. Ovde se očekuje da nešto što treba da radi cela ekipa savlada samo jedan lekar - ističe.

Ono što je važno jeste da se i trudnice edukuju i znaju odmah kome treba da se obrate, posebno ako žive u udaljenim mestima.

- Ljudi često ne znaju u panici ne znaju šta da preduzmu, pa umesto da idu ka centru oni odlaze u Dom zdravlja. Dakle, odmah treba ići na sekundarni nivo, tačnije u bolnicu, pa čak odmah i u kliniku. Procena situacije je izuzetno važna da se ne trči odmah tu gde je najbliže jer se tako gubi dragoceno vreme. Tako su, na primer, meni vezane ruke i ne mogu da sprovedem ono što bih mogao da uradim da sam na klinici. Sve je to sticaj okolnosti koji čovek ne može da predvidi. Znate li koliko je života tako otišlo? - ističe dr Leković.

I da, zaista se mnogo puta desi da samo pola sata odlučuje o životu.

- Nekada se desi da je možda neka druga curica bila na programu za porađanje, a da su za drugu ženu zakasnili. Imamo onda i drugačije tipove trudnica - neke paniče i na vreme im se pomogne, a druge pak, ćute i strpljivo čekaju - zaključuje dr Leković u razgovoru za "Telegraf".

(T.T./Telegraf.rs)