Sve više mladih "sagoreva" na radnom mestu, a za to sada postoji i medicinska dijagnoza

Problemi na poslu postoje i u mnogo razvijenijim državama od naše

Švedska je poznata po održivosti ravnoteže životnog stila, ali broj mladih ljudi koji su pod velikim stresom otpušteni s radnog mesta cveta.

Samo 1% radnika Švedske radi 50 sati sedmično ili više. Rastući broj mladih radnika koji prekidaju radni odnos zbog premora dobio je svoj termin, i zove se "kliničko sagorevanje".

Preporučujemo

- Bila sam na bolovanju više od godinu dana i tri-četiri meseca sam neprestano ležala u krevetu - rekla je Natali Sunvieri koja je radila kao marketing menadžer pre nego što je "sagorela" sa 25 godina.

Njeno radno vreme je bilo od 8h do 17h, ali je radila i od kuće. Danas radi kao predavač o mentalnom zdravlju.

- Nije reč o količini vremena koje radite, već o kontroli i resursima koje imate na radnom mestu, i to je složeni problem koji se, na primer, može javiti u liderstvu ili u radnom okruženju uopšte, tako da svako može "sagoreti" - smatra Natali.

Sesilija Aksland je, takođe, prestala da radi zbog premora i to sa 23 godine! 

- Na dan kad se sve raspalo nisam mogla da napustim auto. Samo sam nazvala šefa i rekla mu da se ne osećam dobro. I kad sam se probudila narednog dana, nisam mogla da ustanem iz kreveta - priseća se Aksland.

Pre nego što se razbolela, Sesilija je radila više sati nego inače.

- Morate čuvati svoje zdravlje, jesti zdravo, morate da se opustite, ali da ujedno budete aktivni i prisutni. Morate da provodite vreme sa svojim partnerom i da izlazite sa prijateljima kako biste pokazali da imate aktivan socijalni život.

Premor je medicinska dijagnoza u Švedskoj od 2010. godine. Broj mladih od 25 do 29 godina koji nemaju posao zbog premora ili stresa porastao je za 144% od 2013. godine! 

- Danas, mladi ljudi imaju drugačiji vid pritiska, i stvari koje ih stresiraju drugačije su nego što su bile pre deset godina. Žive u drugačijoj vrsti društva koje se menja velikom brzinom. Drugačije je tržište rada, standardi se postavljaju preko društvenih mreža, budućnost je neizvesna. Debata o mentalnom zdravlju i sagorevanju sve je učestalija u Švedskoj, što dovodi do toga da se razgovara o tome i da se češće traži pomoć - kaže Selena Kortez, ekspert za sagorele i um.

Šveđani dobijaju velikodušne beneficije za bolovanje prema globalnim standardima. Sesilija je dobila besplatne časove na radu protiv stresa i poboljšanju spavanja. Pojedinima je predložena i terapija.

- Mislim da društvo u Švedskoj, a i generalno ceo svet, mentalno zdravlje mora da shvati ozbiljno, pa čak da više obrati pažnju nego na fizičko zdravlje. Nebitno je da li ste direktor kompanije, da li imate petoro dece ili ste navršili četrdesetu godinu, slučajevi se razlikuju i ljudi moraju time ozbiljno da se bave - zaključuje Sesilija.

(Telegraf.rs)