Dr Anđelka Kolarević otkriva kad može temperatura veća od 35°C da dovede do psihofizičkih oštećenja

Evo kako vaš organizam reaguje na temperaturi koja premašuje 35 stepeni Celzijusa

Najnovije istraživanje je pokazalo da telo na spoljašnjoj temperaturi većoj od 35 stepeni Celzijusa uz prisustvo visoke vlažnosti trpi psihofizička oštećenja. Psihijatar dr Anđelka Kolarević, koja se u svojoj praksi najviše bavi lečenjem obolelih od anksioznosti i depresije, ne smatra da je zahvaljujući klimatskim promenama situacija među pacijentima alarmantnija nego inače.

Poznato je da se na visokim temperaturama šire krvni sudovi i da opada pritisak, te se ljudi osećaju loše i iznemoglo. Ipak, to ne remeti rad centralnog nervnog sistema, pa nema razloga za brigu.

Preporučujemo

- Centralni nervni sistem, odnosno nervni impulsi koji dolaze do mozga i vraćaju se natrag, funkcionišu bez obrzira na spoljašnju temperaturu. Istina je da krv sporije stiže do mozga, ali nervni centri su i dalje dovoljno nahranjeni kako bi mogli da obezbede funkcionalnost organizmu - kaže dr Anđelka Kolarević.

Ona objašnjava da psihijatrijski pacijenti imaju nešto više problema, jer lekovi koje piju doprinose dodatnom snižavanju krvnog pritiska, pa je važno da se precizno hrane i unose veliku količinu tečnosi na temperaturi iznad 35 stepeni Celzujusa, ali naglašava da je ista situacija i sa mnogim drugim pacijentima.

- Jedino što odvaja psihijatrijski obolele ljude od drugih pacijenata, a da je povezano sa visokim temperaturama je činjenica da su skloniji metereopatskim reakcijama - jasna je dr Kolarević i dodaje da metereopate ne reaguju samo na vrućinu, već na bilo koju promenu vremenskih prilika.

Stručnjaci kažu da je metereopatija sve češća pojava sa kojom se susrećemo zbog ozonskih rupa, koje su učinile da promene vremena postanu nagle i intenzivne, kao i zbog savremenog užurbanog načina života.

Istraživanja su pokazala da oko 20 odsto ljudi danas ima problema sa zdravljem, ponašanjem i raspoloženjem, usled promena vremenskih prilika, kao i da su metereopatiji skloniji ljudi koji su veoma anksiozni, emotivni i skloni depresiji. Tegobe se uglavnom javljaju kada dođe do naglih promena temperature, pada atmosferskog pritiska ili pri naglom porastu vlažnosti vazduha.

- Metereopate reaguju i na jako viskou, ali i na jako nisku temperaturu, jer to čini da im bude neprijatno. Vlažnost vazduha smeta ljudima sa respiratornim problemima. Kada se ovi simptomi udruže sa onima koje svakodnevno imaju psihijatrijski oboleli, onda je logično da se javljaju veće tegobe nego što je uobičajeno - razjašnjava psihijatar dr Anđelka Kolarević, ali naglašava da nema naučnih dokaza da spoljna temperatura više od 35 stepeni Celzijusa kao takva konkretno izaziva neke pojedinačne probleme.

Ovo se odnosi i na obolele, ali i na one koji nemaju nikakvih problema sa zdravljem. Sasvim je uobičajeno da se tokom letnje žege osećamo umornijima, iscrpljenijima i neraspoloženijima zbog jasnog spoljnog uticaja vremena.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)