Napokon otkriven lek za sindrom policističnih jajnika i testiranje uskoro počinje

Žene sa ovim problemom više neće biti neplodne

Lečenje neplodnosti je naporno i skupo. Ali sa otkrivanjem novog leka za sindrom policističnih jajnika, to više neće biti tako. Žene koje pate od ove bolesti će moći da zatrudne kao i one koje su potpuno zdrave.

Najčešći uzrok ženske neplodnosti, sindrom policističnih jajnika, mogao bi da bude prouzrokovan hormonalnom neravnotežom kod majki pre rođenja deteta ćerki, koje postaju nosioci bolesti.

Preporučujemo

Ovo otkriće već je dovelo do izlečenja problema kod miševa, a ispitivanje leka u kliničkim istraživanjima na ženama trebalo bi da započne u narednim mesecima.

Sindrom policističnih jajnika je problem koji ima od jedne do pet žena širom sveta. Čak tri četvrtine njih imaju problem da zatrudne. Stanje je tipično okarakterisano visokim nivoima testosterona, cistama na jajnicima, nepravilnim menstrualnim ciklusima i problemima s regulisanjem šećera.

Ipak, uzroci sindroma već duže vreme predstavljaju zagonetku za naučnike.

- To je najčešći hormonalni poremećaj koji utiče na žene u reproduktivnom dobu, ali do sada nije dobio veliku pažnju - rekao je Robert Norman sa univerziteta Adelaide u Australiji.

Danas postoje neki tretmani za ovaj problem, međutim, njihov uspeh tokom pet menstrualnih ciklusa obično je manji od 30 odsto.

Prenosi se nasledno s majke na ćerku

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu "Nature Medicine", Paolo Đakobini iz francuskog Nacionalnog instituta za zdravstvo i medicinska istraživanja i njegovi saradnici su otkrili da sindrom može da se pojavi pre rođenja kod ženske dece koja su u materici preterano izložena  antimilerovom hormonu.

Studija je pokazala da trudnice sa sindromom policističnih jajnika imaju oko 30 odsto viši nivo antimilerovog hormona od normalnog. Budući da je poznato da se sindrom prenosi genetski, nametnulo se pitanje da li može hormonska neravnoteža kod trudnih žena da izazove isto stanje kod njihovih ćerki.

U nastojanju da testiraju ovu ideju, naučnici su ubrizgali višak antimilerovog hormona u trudne ženke miševa. Kako su njihovi ženski potomci odrastali, pokazivali su mnoga od obeležja sindroma policističnih jajnika, uključujući kasniji pubertet, neredovnu ovulaciju, kašnjenje u trudnoći i manji broj potomaka.

Na bazi rezultata zaključeno je da bi višak antimilerovog hormona mogao da izazove navedene efekte preteranom stimulacijom grupe moždanih ćelija odgovornih za nivo testosterona.

Lek uspešno delovao na miševe

Tim je uspeo da preokrene efekt kod miševa pomoću cetroreliksa, leka koji se u veštačkoj oplodnji uobičajeno koristi za kontrolu ženskih hormona. Nakon tretmana lekom, miševi su prestali da pokazuju ​​simptome sindroma policističnih jajnika.

Naučnici u sledećem koraku planiraju da  sprovedu kliničko ispitivanje cetroreliksa kod žena sa sindromom.

- To bi mogla da bude zanimljiva strategija za obnovu ovulacije i konačno povećanje procenta trudnoće kod tih žena - kaže Đakobini.

- To je radikalno nov način razmišljanja o sindromu policističnih jajnika koji otvara ceo niz mogućnosti za dalja istraživanja - objašnjava Norman.

Ako se sindrom zaista prenosi s majki na ćerke putem hormona u maternici, to bi moglo da objasni zašto je bilo tako teško odrediti genetski uzrok poremećaja.

- Ovoje nešto na čemu je nauka dugo zapinjala - kaže Norman i dodaje da rezultati istraživanja takođe mogu da objasne zašto žene sa sindromom lakše zatrudne u kasnim 30-im i ranim 40-im.

Naime, poznato je da nivoi antimilerovog hormona opadaju s godinama, obično signalizirajući smanjenu plodnost. Ali u slučaju žena koje u mladosti imaju visok nivo spornog hormona, pad povezan s godinama može da dovede do normalnog stanja polnih hormona pogodnog za plodnost. Ova teza tek treba da se testira.

(Telegraf.rs / index.hr)