Parkinsonova bolest se razvija u crevima, a ne u mozgu: Ovi naučni dokazi možda vode do leka

Najnovija istraživanja pokazuju da se proteini za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u ovoj bolesti mogu proširiti iz creva u mozak, ali bi mogli da se leče

Naučnici su dokazali da Parkinsonova bolest potiče od proteina koji se pogrešno razvijaju u crevima. Ukoliko se istraživanja nastave, ubrzo bi mogao da bude razvijen lek za ovu tešku bolest.

Sve je više dokaza da Parkinsonova bolest počinje u crevima.

Preporučujemo

Naime, najnovija istraživanja pokazuju da se proteini za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u ovoj bolesti mogu proširiti iz gastrointestinalnog trakta u mozak.

Ljudsko telo prirodno stvara protein alfa-sinuklein koji se između ostalog nalazi u mozgu na krajevima nervnih ćelija. Međutim, različite forme ovog proteina koje se skupljaju u jedno povezane su s oštećenjima nervnih ćelija, kao i s pogoršavanjem nivoa dopamina. Osim toga, one uzrokuju probleme s kretanjem i govorom - glavnim obeležjima Parkinsonove bolesti.

Najnovija otkrića podupiru dugogodišnju teoriju da abnormalno presavijeni alfa-sinuklein može nastati u crevima, a zatim se proširiti u mozak preko nerva vagusa koji izlazi iz moždanog stabla i koji prenosi signale od i do mnogih organa uključujući i creva.

- Novi zaključci su zasnovani na eksperimentalnim dokazima da Parkinsonova bolest može da počne u crevima i da se kreće prema vagusu - rekao je Ted Doson, profesor neurologije na medicinskoj školi univerziteta Džons Hopkins i koautor istraživanja.

Svi eksperimenti su rađeni na miševima. Istraživači tvrde kako se pogrešno savijeni alfa-sinuklein širi u mozgu miševa i veruju da su isti simptomi i kod ljudi. U ekspermentu je korišćeno stotinu miševa kojima je u crevo ubrizgavan pogrešno savijeni alfa-sinuklein, nakon čega su pratili stanje.

Nakon mesec dana je pogrešno savijeni protein bio prisutan u nekoliko struktura unutar moždanog stabla, dok je nakon tri meseca bio pronađen i u drugim delovima mozga, uključujući amigdalu i dio srednjeg mozga. Nakon sedam meseci bio je prisutan u sve više područja mozga.

Dalji rad je otkrio da su miševi pokazali pad nivoa dopamina u mozgu, nakon čega je usledio progresivni gubitak dopaminskih neurona. Takođe su pokazali probleme u svojim motoričkim sposobnostima, kao što su poteškoće u izgradnji govora, kao i problemi s pamćenjem, uzmenirenošću i ponašanjem.

Naučnici veruju da će ova studija pomoći u pronalasku leka i da će ometanje pogrešnog savijanja alfa-sinukleina u crevima zaustaviti Parkinsonovu bolest.

Ova studija je usledila nekoliko meseci nakon što je druga grupa istraživača otkrila da su osobe čije je slepo crijevo uklonjeno u ranim godinama života imala smanjen rizik od kasnijeg razvoja Parkinsonove bolesti.

- Ova studija dodaje podršku dokazima koji ukazuju na to da promene u crevima igraju ključnu ulogu u začetku Parkinsonove bolesti, iako se ne veruje da je to jedino mesto na kom bi se ona mogla razviti. Identifikovanjem i zaustavljanjem tih promena pre nego što stignu do mozga možda ćemo moći da spriječimo pojavu većine simptoma Parkinsonove bolesti i na taj način poboljšati živote ljudi koji su pogođeni istom - rekla je jedna od istraživača dr Beki Port.

VIDEO: Bolest koja izaziva postepeni gubitak vida i za koju je jedini lek operacija

(Telegraf.rs / klix.ba)