"Stalno razmišljam da se ubijem. Glava mi puca od razmišljanja. Ovo nije život, ovo je mučenje!"

Niste sami, javite se i potražite pomoć!

Redakcija "Telegrafa" primila je komentar od izvesne "M" na vest o samoubistvu tridesetpetogodišnje Danijele Milovanović koja je sa sobom u smrt povela i trogodišnju ćerku Teodoru. Danijela je u šestom mesecu izgubila bebu, pa se pretpostavlja da se nije lečila od postporođajne depresije. Komentar koji nam je stigao želimo da vam prenesemo u celosti.

"Evo ja sam u problemima i stalno razmišljam da se ubijem jer sam tražila pomoć na sve strane da izađem iz problema, a pomoći nema, pa nema. Glava mi puca od razmišljanja, nekada razmišljam šlogiraću se, pa bolje onda da prekratim muke nego da se živa raspadam.

Preporučujemo

Država je kriva jer moja bedna plata kada platim sve što imam traje punih pet dana, nekada ni toliko, a ostalih 25 dana se pozajmljujem i ponižavam da bih preživela. Privatnici nam deru kožu, a država ćuti i pušta ih da nam rade šta hoće, a mi obični smrtnici nemamo pravo glasa.

Razmišljam da radim još jedan posao, ali zdravlje mi je narušeno tako da ne mogu ni ovaj da radim kako treba. Majka mi je bolesna, a ja ne mogu da odem da je vidim. Zadnjih 15 godina nisam išla na odmor, zubi su mi poispadali, celu zimu noge mi se smrzavaju jer nosim patike od 500 dinara koje kupujem kod Kineza.

Raspadam se živa, a kao radim dve godine. Nisam uzela nijedan dan slobodan, idem na posao i kada sam bolesna, samo da ne bih ostala bez istog.

I stvarno, puno puta pomislim da prekratim ovo mučenje jer ovakav život nije život. Ja sam već mrtva samo što to ne znam.

Žao mi je što je ova žena ovo sebi uradila, naročito mi je žao što je malena stradala, ali tako je verovatno moralo biti jer od te silne trke za novcem i trudom da preživimo nemamo vremena, ni želje da vidimo šta se dešava oko nas jer smo jadan, bedan i iscrpljen narod koji ne vidi svetlo na kraju tunela", zaključila je.

Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva "Srce" objavio je na svojoj stranici šta treba uraditi ako primetite da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom.

Ponudite joj razgovor! Potrebno je da joj pokažete da nije sama.

Stavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, niti utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da na zemlji gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Za kraj, evo nekih rečenica koje vam mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:

“Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan.”

“Kako se osećaš?”

“Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?”

“Da li razmišljaš o smrti?”

“Da li razmišljaš o samoubistvu?”

“Kako bi to uradio?”

”Kada si planirao da to uradiš?”

”Da li bi želeo da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?”

Ako pak, nemate sa kim da popričate svakog dana od 17 do 23h se možete javiti na broj telefona 0800-300-303 ili četovati na portalu Centra "Srce".

(T.T./Telegraf.rs)