Opaka bolest krije se pod dijagnozom F31 i pogađa upravo one najomiljenije ljude u društvu

Veruje se da u svetu od bipolarnoj poremećaja ličnosti boluje 24 miliona ljudi.

Bipolarni poremećaj spada u poremećaje raspoloženja kada se gubi kontrola nad osećanjima i pacijent preživljava promene raspoloženja na veoma neprijatan način. Tako pacijent u jednom danu može iskusiti depresine, manične i hipomanične epizode.

Depresivna epizoda traje tokom najvećeg dela dana (i barem još dve nedelje), pa zbog osećaja brige i tuge, pacijent ne može više da uživa u onome što ga je pre radovalo, ima poteškoće sa poslom i u svakodnevnim aktivnostima, nedostatak sna i apetita i crne misli koje ga navode na samoubistvo.

Preporučujemo

Manične epizode su sušta suprotnost. Vodeće osećanje je osećanje preterane radosti i euforije, ali i "kratkog fitilja" sa rezultatom čestih svađa i prepucavanja.

Takođe, samopouzdanje je više nego naglašeno, a pacijent smatra da mu niko nije ravan, oseća se moćno i kao da je centar sveta. Postoji velika otpornost na umor, smanjena potreba za snom, preterana aktivnost (obično haotična, ništa se ne završava do kraja), logoroičnost, humor i nerazmišljanje o postupcima. Hipomanična epizoda je slična, samo u blažem obliku. Žene češće iskazuju depresivnu epizodu, a muškarci maničnu.

Merlin Monro, Ernest Hemingvej, Džimi Hendriks, Mel Gibson, Kurt Kobejn, Ketrin Zita Džons, političari, pisci i generalno mnogo ekstrovertnih, blistavih i kreativnih umetnika patilo je od ove bolesti. Zato ni ne čudi što je zovu bolešću poznatih.

U suštini radi se o jednom veoma čestom poremećaju, koji je češći nego što se ranije mislilo.

Dijagnoza depresivne faze vrši se pomoću mnogih skala za merenje depresije. MADRS Skala je verzija od 10 pitanja, koja je izuzetno korisna i preporučljiva.

Nažalost, više od 50 odsto osoba obolelih od bipolarnog poremećaja ne dobija odgovarajuće lečenje i negu. U Srbiji, u periodu od 2007. do 2010. godine, učešće duševnih poremećaja i poremećaja raspoloženja u morbiditetu registrovanom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kod odraslog stanovništva kretao se oko 5 odsto da bi 2011. godine bilo zabeleženo 6,2 odsto.

Ako imate neki od navedenih simptoma obavezno se javite psihijatru:

- Raspoloženje

- Osećaj krivice

- Suicidalnost

- Insomnija

- Psihomotorna usporenost

- Uznemirenost

- Prihvatanje problema

- Hipohondrija

- Genitalni simptomi

- Somatski simptomi

Lekar će vam prepisati potrebnu terapiju, a u slučaju suicidalnih misli pacijent mora biti hospitalizovan.

VIDEO: Šarliz Teron godinama se bori protiv depresije, a evo kako je otkrila bolest

(Telegraf.rs)