Prof. dr Tamara Milovanović: Za masnu bolest jetre ne postoji lek, svi misle da je krivac alkohol, ali jedna stvar je mnogo opasnija

Danas, 12. juna obeležava se Dan borbe protiv bolesti masne jetre

Čini se da je današnjim ljudima postalo lakše da popiju lek za neku tegobu nego da koriguju ishranu i promene stil života.

Ni jedna bolest jetre u početnim stadijumima bolesti neće dati simptome. Nespecifične tegobe vezane za masnu bolest jetre su zamaranje i malaksalost, a vrlo često zbog stila života ljudi ne pridaju ovome značaj. Nelagoda ispod desnog rebarnog luka može da bude simptom da nešto s jetrom nije uredu, a za lekare je najbolje da se bolest uhvati u početnom stadijumu jer tada može doći da apsolutnog oporavka.

Preporučujemo

-Problem sa masnom bolešću jetre je što ne postoji lek. Ne postoji čarobna pilula koja će izlečiti ovu bolest. Ključan je gubitak telesne mase od 10 odsto, ali to se kroz lekarsku praksu najteže postiže. Saradljivost pacijenata da izgube na telesenoj težini je katastrofalna. Gubitak od 10 odsto u težini ima manje od deset odsto pacijenata, a to dovodi u 90 odsto slučaja da oporavka jetre i celokupnog organizma. Masna bolest jetre ne bira godine može da se razvije i kod dece, ali najčešće su to godine između 40 i 50, ali samo zato što se tada ljudi nekako sete da bi trebalo da posete lekara, kaže za Telegraf prof. dr Tamara Milovanović, gastroeterolog i hepatolog.

- U zemlji Srbiji čim kažete jetra neko pomisli na alkohol i to jeste često uzrok bolesti jetre, međutim ono što značajno ugrožava populaciju je gojaznost i kroz gojaznost nastaje masna bolest jetre, a nje ima sve više jer svakodnevno raste broj gojaznih osoba. Postoje i neke druge bolesti jetre kao što su imunološke kojima su naročito sklone žene, zatim metaboličke bolesti koje utiču na patološko taloženje bakra i gvožđa u jetri itd. U suštini, alkoholna i nealkoholna masna bolest jetre najčešće dovode do razvoja honičnih bolesti jetre.

Gojaznosti danas ima više i kao takva može da se stavi na prvo mesto izazivača bolesti jetre, jer su danas ljudi svesni da je alkohol štetan pa više vode računa. Gojaznost treba posmatrati kao bolest koju treba lečiti.

- Kada je reč o štetnoj hrani za masne bolesti jetre to su na prvom mestu koncentrovani šećeri i masna hrana, ali pre svega nekontrolisani unos šećera. To su gazirana pića, slatkiši, brza hrana, hlebovi, peciva, navodi prof. dr Tamara Milovanović.

Pored zdrave i umerene ishrane jako je važna fizička aktivnost kao i odmoran organizam.

-Svako mora da napravi 10 hiljada koraka dnevno. Svima savetujem brzi hod, jer za trčanje i džogiranje nemaju svi snage. Sat vremena dnevno pet puta nedeljno.

-Pri nespavanju i stresnim situacijama luče se hormoni koji utiču na metabolizam šećera i povećan osećaj gladi. Tada ljudi jedu nekontrolisano što vodi u gojaznost.

Profesorka Milovanović ističe da je masna bolest jetre sve češća među ljudima i može da da cirozu i hepatocelularni karcionom. Statistika je da će kod 1 do 2 odsto pacijanata napraviti komplikacije. Naši pacijenti danas naviše umiru od srca i šećerne bolesti koja je posledica metaboličkog sindroma i gojaznosti.

Kako da prepoznamo prve simptome masne jetre?

-Teško. Jetra dugo ne daje nikakve simptome, a kada da simptome onda je to već hronična i odmakla bolest. Zato je ritamn sistematskih pregleda i redovno kontrolisanje krvi od velike važnosti.

Ako neko preteruje sa hranom i pićem, koji je to period da se ovaj organ regeneriše?

-Tu postoji među populacijom mit. Ako neko ima zdravu jetru pa je recimo donirao deo detetu trasplantacijom u tim slučajevima ona može da se regeneriše. Ali ako imate cirozu ili obolelu jetru tada nema regeneracije. Od ciroze jetre nikada više ne možete da dobijete zdravu jetru.

Kakvu ishranu preporučujete za očuvanje zdravlja jetre, da li je to veganska ishrana ili pak nešto drugo?

-Lično sam protivnik bilo kakvih zabrana. Umerenost u svemu! Kada me pitaju šta, kažem im jedite kod kuće. Da se vratimo na pijacu i da spremimo ono što je kontrolisano. Mi volimo da preporučimo losos i teletinu, ali ne mogu svi da priušte sebi takav jelovnik. Crveno meso ograničite na jednom nedeljno, zbog opasnosti od raka debelog creva. Meso morate da unosite jer je ono glavni izvor gvožđa.  Naša vilica je predviđena za meso i mi smo po prirodi predodređeni da budemo mesožderi. Neki kažu da je danas svinjetina možda zdravija od piletine. Pre svega što manje slatkiša, dovoljan unos voća, povrća, tečnosti.

Preporuka naše sagovornice je da minimum jednom godišnje radite kompletnu laboratoriju, krvnu sliku i biohemiju, šećer i traseminaze.

(Trelegraf.rs/B.K.)