"U ovoj dvorani su nekada najbolji srpski doktori debatovali o novitetima u medicini - a sada prazna pokazuje koliko su zdravstveni problemi veliki"

Nova kolumna doktora Nenada Dikića o stvarima koje muče našu medicinu

Jučerašnja Internistička sekcija Srpskog lekarskog društva, osim što je bila neverovatna po sadržaju i kvalitetu predavanja, ukazala je na mnoge stvari koje muče našu medicinu.

Preporučujemo

Svakako najvažnija je nezainteresovanost lekara, jer je na predavanju bilo dvadesetak slušalaca, iako je tema vezana za primenu biološke terapije bila više nego aktuelna.

Dobro koncipiran simpozijum od strane Doc. dr Nebojše Antonijevića i odlična predavanja prim. dr Slađane Živojinović, Prof. dr Gorice Ristić, Prof. dr Jasne Bolpačić, Prof. dr Aleksandre Sokić Milutinović i Prof. dr Milene Todorović Balint su zavredela da dvorana Doma Srpskog lekarskog društva, u Kraljice Natalije 3, bude puna.

Ne mogu da se otmem utisku da je ta dvorana nekada bilo mesto gde su se sretali najbolji srpski doktori i debatovali o novinama u medicini. Cela ta istorijska pozadina samo je pojačala utisak prazne sale.

Inače sama tema biološke terapije je verovatno nepoznata najvećem broju lekara, a predstavlja novinu koja je polako našla kliničku primenu u reumatologiji, imunologiji, gastroenterologiji, hematologiji, onkologiji itd. Čak i budući lekari koji završavaju medicinu imaju tek blagu predstavu o čemu se radi. Zbog toga nije logično da nema zainteresovanih, jer da bi čuli slična predavanja treba da otputuju u inostranstvo i plate skupe kotizacije, a ovo je bilo potpuno besplatno.

Bez ideje da izdvajam predavače mogu samo da kažem da me je Prof. dr Gorica Ristić podsetila na najslavnije doktore Vojnomedicinske akademije kao što su Prof. dr Milan Popović ili Prof. dr Dušan Stefanović. Lepo je što i dalje postoji „state of the art“ tradicija reumatologije VMA.

Nas iz sportske medicine posebno je interesovao ulcerozni kolitis, jer se iz nepoznatih razloga javlja među sportistima, posebno onima koji uzimaju multikomponenete sportske suplemente. Način na koji je Prof. Sokić to ispričala je nešto zbog čega je poštujemo i volimo - potpuno znalački, eksplozivno i kontroverzno. Šteta što nije bilo više kliničara pa da se razvije diskusija.

Zamišljali smo kako je to bilo nekada kada je Dom Srpskog lekarskog društva izgradila Stanka Panić, sestra prvog Srbina koji je završio studije medicine, dr Steve Milosavljevića, kada su na sličnim sastancima lekari u smokingu, žaketu ili redngotu, sa leptir mašnom raspravljali o medicinskim problemima.

Nije lako objašnjivo u kom trenutku su lekari prestali da komuniciraju na taj način. Zašto u kongresnim salama uvek ima desetine ljudi, a registrovano je na stotine. Kako se dogodilo da diskusija prestane i da nikoga baš ništa ne interesuje, jer kako je neko od predavača rekao „što više učimo shvatamo koliko ne znamo“. Možda i tradicija rada Internističke sekcije Srpskog lekarskog društva treba da prestane, jer ovako ispada da je važna samo entuzijastima, kakav je Doc. dr Nebojša Antonijević.

(Telegraf.rs/Nenad Dikić)