Ljudi koji su preživeli sepsu imaju veći rizik od infekcija i iznenadne smrti
Osobe koje su uspele da pobede sepsu, imaju velike šanse da ih pogode ozbiljne komplikacije
Ljudi koji su preživeli sepsu izloženi su većem riziku od smrti godinama nakon što su preživeli bitku sa smrtonosnom bolesti usled komplikacija ili infekcije.
Posmatrani su podaci 100.000 pacijenata od kojih je šestoro njih umrlo u roku od godinu dana nakon što su pobedili sepsu. Dvoje od petoro umrlo je u roku od šest godina. Stariji ljudi i oni sa kompleksnim zdravstvenim problemima su izloženi većem riziku, sa sve većim brojem pacijenata koji su preživeli sepsu i imaju neke komplikacije.
Na svetskom nivou, jedna trećina ljudi koji obole od sepse umru svake godine. Istraživanje koje je sprovedeno u bolnici u Londonu obuhvatilo je 94.748 pacijaneta. Svi su preživeli bitku sa sepsom u periodu od 2004 do 2009 godine. 44,1 odsto svih koji su učestvovali umrli su do kraja 2015. godine.
6 do 8 odsto umrlo je u narednih 5 godina. Ovo je prvi ovakav izveštaj o sepsi ikada. Ono što su lekari otkrili poslužiće im da se staraju o zdravlju pacijenata koji su oboleli od sepse.
Sepsa je ozbiljna komplikacija infekcije, koja se dešava kada imuni sistem tela postaje preaktivan i počinje da napada organe i tkiva. To može da dovede do otkazivanja više organa i smrt ukoliko se ne uoči na vreme. Postseptični simptomi su stanje koje pogađa viš eod polovine preživelih od sepse i utiče na pluća, bubrege i jetru.
Simptomi sepse su otežani govor i konfuzija, ekremna drhtavica i bol u mišićima, nemogućnost mokrenja, ozbiljan gubitak daha, osećaj kao da umirete i promena boje kože.
Simptomi kod dece su ubrzano disanje, konvulzije, modra ili bleda koža, osip koji n ebledi kada se pritisne, letargija i osećaj abnormalne hladnoće. Ona mlađa od 5 godina imaju problema sa povraćanjem, odbijanjem hrane i ne pražnjenjem mokraće 12 i više sati.
Psihološki, oni koji su preživeli sepsu pate od insomije, halucinacija i napada panike, ako i smanjenja kognitivne funkcije.
Istraživači su ukazali da je ovo istraživanje veoma važno jer lekari moraju da znaju da uoče simptome postseptičnih oboljenja i stanja pacijenta kako bi mu pružili adekvatnu pomoć. Pored navedenih posledica, javlja se i post traumatski stresni poremećaj, hronični bol, umor, smanjene kognitivne funkcije, anksioznost, depresija i insomnija.
(Telegraf.rs/dailymail.co.uk)