Depresija, manija i anksioznost: Kanje Vest priznao da boluje od bipolarnog poremećaja, a ovo su prvi simptomi koje ne smete da ignorišete
Poznate ličnosti često svojim primerom pokušavaju da podignu svest o nekim bolestima
Reper Kanje Vest otvoreno je govorio o svom mentalnom zdravlju i otkrio da pati od bipolarnog poremećaja i istakao da se zbog toga osećao “hiper-paranoično”.
Iako mu njegov mentalno stanje pomaže da bolje izrazi svoju ličnost, ono čini i da se oseća kao da je sve oko njega zavera. U aprilu, pevačica Bebe Redža otkrila je da se i ona bori sa bipolarnim poremećajem i da dugo vremena nije znala zašto se oseća toliko bolesno.
Preporučujemo
"Izvinite, familijo, što sam vas ponovo 'obrukao'": Domaći pevač koji je priznao da boluje od bipolarnog poremećaja se oglasio potresnim statusom
Drugima delujete srećni i zadovoljni, a samo vi znate kako patite, pa svaki dan stavljate masku na lice: Koliko je opasna depresija sa osmehom?
Maraja Keri je, takođe, priznala da se dugo borila sa ovim stanjem, objašnjavajući u intervjuu 2018. da je godinama prolazila kroz fazu poricanja i izolacije jer se plašila da će njen život biti uništen nakon ove dijagnoze. Nije prepoznala krivicu i hiperaktivnost kao simptome koji pogađaju na hiljade ljudi širom sveta.
Bipolarni poremećaj, pre poznat kao manična depresija, je ozbiljno mentalno stanje gde ljudi doživljavaju značajne promene raspoloženja, sa epizodama hiperaktivnosti i depresije. Procene su da između jednog i dva procenta odraslih pati od bipolarnog poremećaja, ali i sve više mlađih ljudi između 16 i 34 godina dobija ovakvu dijagnozu.
Bipolarni poremećaj javlja se kao problem sa regulacijom hemijskih signala u mozgu, neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin. Postoje neki dokazi da neurotransmiter noradrenalin može da izaziva uspone i padove. Uzrok nije baš jasan, a nije jasno da li može da bude genetski nasledno. Stresni događaji u životu kao što je ispit, bolest ili posao i veza mogu da budu okidači za bipolarnost, ali promene raspoloženja mjogu da se dese nasumično.
Ljudi koji imaju bipolarni poremećaj osećaju uspone i padove u raspoloženju, dok se uspon opisuje kao manija.
Manija je poznata po porastu energije, a može da se desi i da osoba priča brže ili ju je lako omesti. U ekstremnim slučajevima dovodi do nerealnog samouverenja, čini ljude agresivnima ili sklone nekarakterističnom ponašanju. Kada imaju depresivnu epizodu ljudi sa bipolarnim poremećajem osećaće se bez energije, tužno i anksiozno, a to može da utiče na samosvest, uzrokuje gubitak apetita i dovodi do pokušaja samoubistva.
Postoje različite kategorije. Bipolarna kategorija I je ona u kojoj imate manične epizode koje traju jedan mesec, a Bipolarna kategorija II j eon au kojoj imamo nekoliko depresivnih epizoda sa blagim maničnim epizodama.
Ne postoji lek za ovaj poremećaj, ali medicinska i psihloška podrška mogu da pomognu. Prosečno vreme potrebno za dijagnozu ove bolesti jeste 10,5 godina. Lekovi poznati kao stabilizatori raspoloženja mogu da se uzimaju na duge staze i ovo može da pomogne kod promena raspoloženja, dok ima i onih za tretiranje ozbiljnih epizoda.
Psihološki tretman kao što je terapija pričanjem može da pomogne kod kontrole depresije. Budite aktivni, spavajte dovoljno i hranite se zdravo jer to može da pomogne.
(Telegraf.rs/independent.co.uk)