Milioni umiru jer ne jedu ove jeftine namirnice koje bukvalno mogu da se kupe svuda

Loša ishrana je kobna po zdravlje čoveka

Umesto da se s vremenom smanjuje, smrtnost povezana sa lošom ishranom se u 21. veku drastično povećala.

U svetu je tako samo u 2017. godini 11 miliona smrti povezano s lošom ishranom.

Preporučujemo

U medicinskom časopisu The Lancet objavljeno je šokantno novo istraživanje koje tvrdi da je čak petina smrtnih slučajeva širom sveta povezana s lošom ishranom; samo je u SAD-u u 2017. potvrđeno 11 miliona smrtnih slučajeva povezanih s lošom ishranom, a 'top' tri bolesti koje su ih uzrokovale su kardiovaskularne bolesti, karcinomi i dijabetes tipa 2.

Iako su se stope smrtnosti od raka, na primer, smanjile i za muškarce i za žene od 1999. do 2015. godine, novo istraživanje je pokazalo da se stopa smrtnih slučajeva povezanih s ishranom povećala: u SAD-u je npr. 1990. godine iznosila samo 8 miliona, naspram današnjih 11 miliona ljudi.

Evo što istraživanje kaže, koje su najveće greške u ishrani zbog kojih se povećala smrtnost povezana sa ishranom:

Nedovoljno orašastih plodova i semenki

Najveći nedostaci u optimalnom unosu zabeleženi su za orašaste plodove i semenke, navodi se u studiji, a pokazalo se da unesemo samo 12 odsto preporučene dnevne doze. Studija kaže da bi idealno bilo 21 gram dnevno, a prosečni je unos svega 3 grama dnevno.

Naime, orašasti plodovi su izvrstan izvor proteina, vlakana, zdravih masti i vitamina.

- Umesto da jedete hranu s nezdravim zasićenim mastima, pokušajte da je zamenitr sa šakom orašastih plodova - preporučuju iz Mayo Klinike.

Premalo mleka

Prema novoj studiji, dnevno unesemo u proseku 16 odsto preporučene količine mleka (idealno bi bilo 435 grama u danu).

Konzumiranje punomasnog mleka i drugih punomasnih mlečnih proizvoda povezano je s manjim rizikom od gojaznosti.

Osim toga, punomasno mleko može deci da pomogne da delotvornije apsorbuju vitamin D, a opšte je poznato da je usko povezano s jačim kostima.

Premalo žitarica

Njihov prosečni unos prema ovoj studiji je 29 grama u danu, a idealno bi bilo da unesete 125 grama dnevno.

Konzumacija dovoljne količine žitarica usko je povezana sa smanjenjem rizika od srčanih bolesti, boljim zdravljem sistema za varenje i pomoći u kontroli težine.

Pod žitaricama se podrazumevaju one od celog zrna,integralni pirinač, ječam, zob, a puni su ih hleb od pšeničnog zrna, testenina od pšenice i kokice.

Previše soli, slatkih pića i obrađenog mesa

Verovatno ste čuli za brojne posledice pijenja previše slatkih i gaziranih sokova, a neke od njih su povećanje telesne težine, dijabetes i propadanje zuba.

Povezuju ih se i s moždanim i srčanim udarom, demencijom i povećanjem težine.

Previše natrijuma pak može da uzrokuje visoki krvni pritisak i srčani udar, a prerađeno meso može da poveća šanse za dijabetes, bolesti srca i neke vrste raka.

(Telegraf.rs/ 24sata.hr)