Srbi, Nemci i Poljaci se leče istim "lekovima" koji se ne kupuju u apoteci: Bakina supa im na prvom mestu

Alternativna medicina izuzetno je popularna u našem narodu i pre joj se okrećemo nego lekovima koji dolaze iz fabrike

Kada osete prve simptome prehlade ili stomačnog virusa više od trećine Srba poseže za "bakinim kućnim lekovima", u Evropi u tome prednjače Nemci, dok se Italijani i Belgijanci u najvećem broju slucajeva oslanjaju na apoteku.

To je jedan od zaključaka petog Zdravstvenog izveštaja farmaceutske kompanije Štada, u okviru koje posluje Hemofarm, predstavljenog na međunarodnoj konferenciji u Berilinu u okviru projekta "Budućnost zdravlja".

Preporučujemo

Studija je pokazala da se na "kućne" lekove kao što su pileća (bakina) supa, čaj od nane, đumbir, soda bikarbona ili flaša sa vrelom vodom najviše oslanjaju Nemci (49 odsto), Poljaci (42 odsto) i Srbi (37 odsto). S druge strane, za bakinim lekovima najređe posežu Italijani (14 odsto) i Belgijanci (16 odsto), koji lekove za prehladu ili stomačni virus pronalaze u apotekama, kao i Rusi koji su uvereni da znaju koji im je lek potreban i sami ga kupuju u apoteci, što čini polovina njih (49 odsto).

Većina ispitanika se savetuje sa apotekarom kada kupuju lek u apoteci, a o njegovim dejstvima najviše se raspituju Italijani (58 odsto), Španci (54 odsto) i Srbi (47 odsto). S druge strane, o dejstvu i rizcima leka na internetu se najviše informišu u Rusiji (37 odsto) i Poljskoj (24 odsto), dok dr Gugla u tom slučaju najređe "konsultuju" u Francuskoj (10 odsto) i Belgiji (10 odsto). Takođe, istraživanje je pokazalo da, kada osete prve simptome nekog blažeg oboljenja, poput stomačnog virusa, pregled kod lekara u najvećem procentu zakazuju Španci (38 odsto) i Belgijanci (24 odsto).

Studija sprovedena u devet evropskih zemalja među 18.000 ispitanika ustanovila je da se dva od tri stanovnika Evrope jos uvek oslanjaju na klasičnu medicinu, a da najveće poverenje imaju u Španiji (76 odsto), Velikoj Britaniji (76 odsto) i Belgiji (67 odsto), dok je u Srbiji konvencionalnoj medicini veruje 43 odsto ispitanika.

Istovremeno, svaki sedmi Evropljanin gubi ili nema poverenja u klasičnu medicine, navodeći da se zdravsteni sistem više bavi novcem nego zdravljem, a najviše ih je u Srbiji (24 odsto) i Rusiji (20 odsto).

Potpuno poverenje u konvencionalnu medicinu ima 12 odsto Srba, a 31 odsto navodi da veruju klasičnoj medicini, ali se bez obzira na to o određenim temama informišu i edukuju na internetu. Takođe, više od trećine ljudi u Srbiji (34 odsto) interesuje se i alternativne pravce u medicini kao što su akupunktura, homeopatija...

Prvo međunarodno istraživanje u ime Štada Arzneimittel AG sproveo je institut za istraživanje tržišta Kantar Health u devet zemalja - Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. U anketi su učestvovali ispitanici starosti između 18 i 99 godina.

(Telegraf.rs/Tanjug)