Kako da prepoznate anksioznost na vreme: Ovo su najvažniji simptomi i saveti

Anksioznost je mnogo više prisutnija nego što možemo uopšte da zamislimo i predstavlja stvarnu pretnju, a ne umišljeni problem

Više od 40 miliona ljudi na svetu bori se sa anksioznoštu svakoga dana zbog čega su im otežane svakodnevne aktivnosti, jer intenzivni osećaj straha, brige ili zabrinutosti zbog nečega što je van naše kontrole dovodi do paralize.

Sasvim je normalno da vam se to dešava s vremena na vreme, ali kada počne da se dešava sve češće i postane preterano ili ozbiljno, onda to može da znači da imate poremećaj anksioznosti.

Preporučujemo

Terapeuti upozoravaju da ako primetite neki od sledećih signala, obavezno potražite pomoć.

Fizički simptomi ne samo da narušavaju vaš život nego mogu da naškode i vašem telu kada se ne leče i mogu da vas koštaju nepotrebnih odlazaka kod lekara i testiranja i pregleda. Simptomi se mogu preklapati sa drugim medicinskim stanjima, a otvorena komunikacija sa doktorom može da vam pomogne da na vreme rešite o čemu se radi i poradite na lečenju bolesti. Najčešće je potrebno nekoliko poseta terapeutu ili psihijatru kako bi vam se postavila tačna dijagnoza i ponudila terapija ili lekovi za kontrolu simptoma.

Dom je zona udobnosti za mnoge, ali ako vam se s vremenom ideja o napuštanju doma čini kao loša i izaziva vam nelagodnost možda imate problem. Ovo vas može sprečiti da živite život punim plućima. Neki napuštaju dom i odlaze samo naproverena mesta, dok drugi u potpunosti odbijaju da izađu iz svog doma. Tako gube posao, lične i romantične veze zbog toga trpe ili se u potpunosti raspadaju.

Društvene mreže sa sobom donose novu eru kada je reč o anksioznosti. Ako već imate problema sa anksioznošću online platforme mogu da vas navedu da se osečate kao da su ljudi sa mreže prisutni tu sa vama u istoj prostoriji.

Kako korošćenje društvenih mreža nije loša ideja, ljudi treba da budu u mogućnosti da naprave taj izbor za sebe. Neko sa društvenim fobijama ne može da koristi društvene mreže jer razvija nove simptome. Ove osobe se suzdržavaju od upotrebe društvenih mreža iz straha, a u prevazilaženju istog može da im pomogne terapeut.

Svako drugačije reaguje na terapije, bilo da koristite prirodnu medicinu, konvencionalnu medicinu ili obe. Samoozdravljenje uz pomoć izbalansirane ishrane, bilja, ulja i alternativne terapije može nekima da pomogne. Neki u početku vide sjajne rezultate, ali se vremenom smanjuju, dok neki ne primećuju uopšte odstupanje od simptoma. Ključni faktor koji nedostaje u ovim planovima tretmana je terapija.

Najčešći simptomi anksioznosti su smanjene kognitivne funkcije, problemi sa pamćenjem, stalna briga, strah, zbunjenost, nemogućnost opuštanja, razdražljivost i problemi sa spavanjem kao što su nesanica, noćne more ili noćni strahovi.

Kao fizički simptomi se javljaju napetost, slabost u telu, gubitak daha, pritisak u grudima, problemi sa stomakom koa što su bol i povraćanje, lupanje srca, bolovi u telu, znojenje i vrtoglavica.

Povećanom riziku od anksioznosti izložene su osobe sa pozitivnom porodičnom istorijom na ovu bolest, stidljivost u detinjstvu, određena zdravstvena stanja i lekovi koji opponašaju simptome ili ih čine ozbiljnijim. Takođe, ovde ubrajamo i stresne ili negativne događaje u bilo kom periodu našeg života.

(Telegraf.rs/6yka.com)