Trudnica iz Loznice pobesnela kad je videla ručak u bolnici: Krišom je jela svoju hranu i zato zamalo umrla! (FOTO)

Optuživala sam sve - od kuvarica do direktora - da štede na trudnicama i porodiljama

Prejedala sam se u porodilištu i napravila sam sebi ogroman zdravstveni problem, veći od svih onih koji prate postporođajni oporavak. Tek sada mi je jasno zašto je količina hrane posle rođenja deteta prvih dana redukovana.

Pojavile su se, po ko zna koji put, slike iz porodilišta koje prikazuju "jadne" obroke koje dobijaju trudnice i porodilje. Javnost je gotovo udružena u osudi bolničkih kuhinja zbog "načina na koje tretiraju ljude, a ponajviše one koje su zaslužne za povećanje nataliteta u našoj zemlji".

Preporučujemo

Ne slažem se sa tom javnošću, jer sam okusila kako je to kada misliš da si pametniji od medicinskog osoblja - nutricionista i doktora.

Evo gde me je moja pamet odvela.

Naime, nisam se puno ugojila u trudnoći, pa bi mnogi rekli da nisam mnogo ni jela - što nije tačno. Zbog niskog krvnog pritiska, koji me je pratio sve vreme, ukoliko ne bih pojela nešto u intervalima od tri do četiri sata hvatala me je malaksalost zbog koje sam JA SEBE dovodila do paničnih napada.

Kako bih sve to izbegla jela sam češće po malo. Ono za šta sebi zaista odajem čast je to koliko sam proteina unosila. Ali ono za šta sebi ne odajem čast je - MOJA BUNTOVNA PRIRODA koja me je dovela do toga da mislim da sam pamenija od svih doktora na svetu. Dakle, bilo mi je lakše da verujem u bapske priče koje kažu "da majka najbolje zna šta treba da jede i da mora da unese ono što joj se traži".

Dokazalo se da ne da nisam najpametnija, već da sam ispala toliko glupa da sam sebe iznenadila količinom te karakteristike u odrasloj (zreloj) glavi, koja je upravo čekala da to postane kako bi se ostvarila kao majka. Postupila sam kontradiktorno.

Pre porođaja sam pet dana ležala u bolnici i primala albumine kako bi imala dovoljno snage za taj završni proces trudnoće.

Prilikom prvog doručka sam bila šokirana MALOM KOLIČINOM hrane koja se služi u bolničkoj menzi TRUDNICAMA. Sećam se svojih reči - Zaboga, znaju li oni da ovim ženama treba snaga i energija i da im je pojačan apetit! Šta oni misle? Od ovoga se ni četvorogodišnje dete ne bi najelo!

Toliko smo tračali kuvarice, medicinske sestre, pa i samu upravu bolnice pripisujući im "štednju na svaki mogući način", krađu i ko zna šta još. Toliko smo pogrdnih epiteta udelili ljudima koji su mi kasnije spasili život da me je sad sramota.

Tada nisam izgleda znala za sramotu, a ni mozak nisam upotrebljavala, a, verujte, upravo je tragično što imam neko znanje.

Posle porođaja sam dobila isto tako "mali" doručak, pa sam rešila da "uzmem stvar u svoje ruke". KRIJUMČARILA SAM HRANU u porodilište i jela između regularnih obroka "kako bi imala snage da se oporavim".

Sad se pitam kako sam mogla to da uradim organizmu koji je šiven na tri nivoa i u kojem je u toku proces dovršavanja laktacija, a istovremeno je izložen smirivanju polnih hormona i vraćanju organa u normalu. Svesno sam opteretila telesne procese, koji su već imali "dovoljno posla", jer sam želela da se osnažim kako bi mi nadošlo mleko. Moj postupak nema veze sa željenim ciljem, a organizam se uskoro i pobunio.

Ta količina unete hrane, naravno, nije mogla da se svari na ispravan način i završavala je u debelom crevu. Svaka porodilja zna da je odlazak na veliku nuždu i u redovnim okolnostima noćna mora, a u mom slučaju je bila nemoguća misija. Tri dana u bolnici sam se prejedala, a u toalet nisam išla. Stomak me je naravno boleo i počela sam da se žalim dežurnim lekarima redom po smenama.

Imala sam sreću što su oni obratili pažnju na moje kukanje, jer bol u stomaku posle porođaja može da bude i uobičajena pojava.

Odveli su me na pregled, gde su mi ispritiskali delove stomaka i shvatili u čemu je problem - imala sam ozbiljnu konstipaciju (zatvor). Ono što mi je kasnije objašnjeno je da je za vrlo kratko vreme moglo da dođe do sepse i do gadnih komplikacija opasnih po život.

Priznala sam šta sam radila kako bi doktori mogli da znaju kako dalje da delaju. Odveli su me na klistiranje i isprali mi debelo crevo, a potom me stavili na dodatnu terapiju medikamentima i strogu dijetu.

Ispostavilo se da je za završni proces laktacije najvažnija voda i da bi bilo dovoljno da sam svaki put kad sam bila gladna uzela čašu vode i time bi unapredila i nadolaženje mleka, i oporavak, ali i vraćanje varenja u normalu.

Nadam se da nikad neću zaboraviti da sam svoje "pametovanje" mogla platiti glavom, ali se nadam da sam i svima vama kojima se čini da ste oštećeni malim obrocima u porodilištu otvorila oči i da ćete shvatiti da oni imaju medicinsku svrhu i da nije baš sve u ovoj zemlji napravljeno protiv vas.

VIDEO: Brutalo privođenje trudnice

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)