Kako da poseta zubaru ne bude najgora noćna mora

Sama pomisao na odlazak kod zubara za pojedince je i dan danas najgora noćna mora. Strah od igle, vađenje ili poravke zuba mnoge ljude odvraća od odlaska u zubnu ordinaciju. Kada je reč o oralnom zdravlju u Srbiji, više od 700.000 građana Srbije nema nijedan svoj zub u vilici, pokazalo je poslednje istraživanje Instituta "Dr Milan Jovanović Batut"

Dr Jovan Cabunac, specijalista stomatološke protetike i akademski specijalista implantologije, za Telegraf.rs pojašnjava da je stomatologija toliko napredovala da postoji anestezija bez igle, a zubi se mogu popravljati laserom. Neprijatno uzimanje otisaka zuba pomoću metalne kašike, zamenio je skener koji pravi 1.500 fotografija u minuti.

Anestezija bez igle

Strah od igle je jedan od češćih strahova pacijenata u celokupnoj medicini. Za davanje anestezije bez igle u stomatologiji postoji više tehnika, a najefikasnija je pomoću džet špriceva, pojašnja dr Cabunac. Ovi špricevi omogućavaju da se pod velikim pritiskom pod sluzokožu unese anestetik potpuno bezbolno i to u deset puta manjoj dozi nego što bi to bilo učinjeno da se ubrizgava pomoću igle. Pacijent jedino što može da čuje je blag zvuk kompresovanog vazduha koji traje delić sekunde.

Digitalni otisak

Danas je moguće snimanje zuba pomoću modernih skenera i za svega nekoliko minuta stomatolog dobija 3D prikaz vilice i zuba. Ovaj skener daje nepogrešivu boju zuba, dobija se izuzetno precizan oblik i nema greške u dimenzijama zuba. Pomoću 3D animacije (modela), radi se proba funkcije zuba (moguće je podizanje i spuštanje zagrižaja, menjanje veličine i položaja zuba, tačno definisanje zagrižaja itd.). Kada se završi digitalni dizajn, nakon toga prave se privremeni probni zubi od akrilata, a ti zubi omogućavaju pacijentu da pre izrade definitivnih radova može da oseti, vidi i ukaže na eventualne promene. Tek kada je pacijent zadovoljan, ti zubi se kompjuterski rade u keramici i trajno fiksiraju.

Implanti – rešenje za bezube i krezube

Pacijente bez zuba prvo treba “ozubiti”. Nekad je to moguće uraditi mostovima i krunama, a nekad su implantati terapija izbora. Implantata možete da imate koliko i zuba, ali to nije neophodno. Kod bezubih pacijenta se ugrađuje šest do osam u gornjoj vilici, u donjoj četiri do šest i ovo su najčešći primeri. Važan je izgled pacijenta u periodu dok se ne završi zarastanje implanta. Ponekad možemo odmah da napravimo privremene zube na samim implantatima; nekad pravimo proteze koje se nose dok ne dođe vreme za izradu definitivnog rada, a ponekad “džak para” ne vredi – čekamo i po nekoliko nedelja ili meseci da priroda uradi svoje, pa tek onda možemo postaviti neku vrstu protetike. Tada pacijenti najčešće traže bele, krupne zube, ali da deluju što prirodnije. Pošto živimo u vremenu gde je  izbeljivanja prirodnih zuba sveprisutno, trend je da se keramičke krune urade tako da ih je teško razlikovati od prirodno izbeljenih zuba.

Primena lasera

Laser se pokazao gotovo idealnim za intervencije na mekim tkivima, recimo, uklanjanja previše vidljivih desni prilikom osmeha. Za razliku od klasične hirurgije, nema krvarenja, otoka i bola. Posle ovakve intervencije pacijent najnormalnije funkcioniše, kao i da nije bio kod stomatologa. Dakle, nema šivenja rane, nisu potrebni antibiotici, a nema ni postoperativnog bola. Laser se uspešno primenjuje i u terapiji lečenja gangrene zuba, posledica parodontopatije itd. Rane posle intervencije laserom brže zarastaju i nema ožiljaka.

(Telegraf.rs/ PR)