Beba je kašljala, doktori su pomislili da je astma: Sad je mrtva, jer nisu na vreme videli da brže diše

Nesrećna majka tvrdi da je medicina zakazala kada je njena ćerka u pitanju

Često govorimo o doktorskim greškama, a sada na to ukazuje i jedna majka, čijoj ćerki nije postavljena dijagnoza na vreme i ona je umrla od pleuropulmonarnog blastoma.

Megan Klarkson iz Velike Britanije se prvi put razbolela u novembru 2016. godine, kad je imala samo šest meseci. Jako je kašljala i ništa od hrane koju pojede nije mogla da zadrži u organizmu.

Preporučujemo

Tokom sledećih 28 meseci, Megan je počela da gubi na težini, pa je imala "uvučene" grudi, što je simptom blokiranih dišnih puteva.

Meganina majka Keli Klarkson ju je odvela kod šest različitih doktora i niko od njih nije odlučio da pošalje devojčicu na rendgen kako bi se utvrdilo njeno stanje, uprkos tome što je brzina disanja bila dvostruko brža od normalne.

Rekli su joj da Megan verovatno ima astmu, a uskoro joj se stanje pogoršalo te ju je majka odvela u bolnicu gde su je konačno, nakon toliko vremena poslali na rengen na kojem se otkrilo da ima pleuropulmonalni blastom tipa tri.

- Gledajući unazad, osećamo se kao da nas je medicina izdala kad je imala nešto manje od godinu dana. Rano otkrivanje raka je vaša najbolja šansa da ga pobedite, a u ranijoj fazi Megan bi imala 90 odsto šanse za preživljavanje i na kraju se to smanjilo na 37 odsto - rekla je Meganina majka, Keli Klarkson, koja ima i petogodišnjeg sina Majlsa.

- Ali jedini način na koji bismo ranije otkrili da Megan ima rak je da su doktori imali bolji stav i da su išli dalje od "to je infekcija" i "'vratite se ako se stanje pogorša". A onda kad se vratite, a stanje deteta je još gore, osećate se nenormalno. Osećate se izneverenima i manje je verovatno da ćete ponovo da se vratite i pokušate da saznate da li se događa nešto loše s vašim detetom - izjavila je Keli.

Majka je vodila Megan kod svog doktora opštee prakse puna četiri mjeseca, da bi joj rekli da devojčica ima ozbiljnu infekciju gornjih dišnih puteva i da "neka deca kašlju". Nakon toga odustala je od odlazaka kod doktora dok joj Megan nije rekla da je boli ispod pazuha i dok nije opazila modrice koje nikako nisu prolazile.

Meganina majka je potom otišla kod medicinske sestre i rekla joj da Megan grozno kašlje i da se noću guši, na što je dobila antibiotike koje devojčica nije mogla ni da proguta. Doktori su kasnije pomislili da Megan možda ima astmu, pa su joj dali dva inhalatora

.

Kad su joj se simptomi pogoršali, Meganina majka je ispričala da je morala da bude bezobrazna kako bi napokon došla do doktora u Kraljevskoj bolnici za bolesnu decu u Edinburgu.

Megan su na kraju poslali na rendgen, koji je otkrio senku na plućnom krilu - čest znak upale pluća. Ali dalja testiranja su otkrila da ona zapravo boluje od raka. Prilikom dijagnoze ispostavilo se da joj se dušnik pomerio na levu stranu, što je bio znak da njeno stanje može brzo da se pogorša.

Hitno je prevezena u Kraljevsku bolnicu za decu u Glazgovu gde je ultrazvuk srca otkrio da je narastao tumor. Budući da je njena jedina nada za preživljavanje bila operacija, devojčica je otišla na operaciju kako bi joj se uklonilo desno plućno krilo, ali je tokom operacije došlo do masovnog krvarenja i srčanog zastoja.

Tokom operacije kojom je trebalo da se ukloni tumor, Megan je tragično umrla. To se dogodilo devet minuta posle ponoći 2. sjanuara, tri nedelje nakon što joj je napokon postavljena dijagnoza.

- U pitanju je izrazito retka dijagnoza. A to je inače problem karcinoma, što pluća nemaju osećaj za bol i razvija se nešto za šta će lekari moći teško da znaju da se događa. A uz to, pluća su veliki organ i čoveku je potrebna samo jedna osmina pluća da normalno diše. Prema tome, tu je odmah izgubljena bitka jer nema rane dijagnoze, a nije česta praksa da doktor šalje decu na snimanje bez simptoma kako bi se proverilo ima li nečeg - izjavio je jedan pulmolog.

Što je pleuropulmonalni blastom?

Pleuropulmonarni blastom (PPB) je redak oblik raka koji se pojavljuje u detinjstvu, a javlja se u plućima ili njihovoj sluznici. Njegova tačna prevalencija (broj svih slučajeva pojedinih bolesti kod određenog stanovništva u određenom periodu) nije poznata.

Postoje tri oblika bolesti, s tipom I koji je u obliku cista, tip II je solidan tumor, a tip III je kombinacija prethodna dva tipa. Tip I je izlečiv u oko 90 odsto slučajeva, u poređenju sa samo 50 do 70 odsto dece s izlečenjem tipa II ili III.

Simptomi mogu da uključuju: teškoće u disanju, umor, gubitak apetita, bol u prsima ili stomaku.

PPB često nema jasan uzrok, ali može da se pojavi zbog genetske mutacije. Nakon dijagnoze, operacija je često prvi korak, posle čega sledi hemoterapija.

(Telegraf.rs / 24sata.hr)