Ova bolest ubija više nego rak dojke i debelog creva zajedno, a mi o tome nemamo pojma

Hitno treba sprečiti ovo oboljenje da odnosi ogroman broj života u svetu

Sepsa je bolest koja je najveći "ubica" u današnje vreme, ali niko o tome ne govori. Saznajte sve o ovoj opakoj bolesti i zaštitite se od nje.

Sepsa je jedno od najčešćih registrovanih oboljenja, kako u zemljama u razvoju, tako i u razvijenom svetu. Procenjeno je da na globalnom nivou svake godine oboli od sepse 20 do 30 miliona pacijenata. Od toga preko 6 miliona neonatalnih slučajeva i dece, a preko 100.000 slučajeva kod majki. U svetu svakih nekoliko sekundi jedna osoba umre od sepse. U razvijenom svetu broj obolelih od sepse u protekloj deceniji se dramatično povećao po stopi od 8 do 13 odsto, a postoji studija da je u protekloj deceniji više ljudi umrlo od sepse nego od kancera creva i dojke zajedno.

Preporučujemo

- Oživljavali su me sedam puta, dugo je bilo neizvesno hoću li uopšte preživeti - otkriva Patrik Kejne.

On je gotovo umro od stanja koje u većini evropskih država ubije više ljudi nego rak creva, grudi i prostate zajedno, ali o njemu gotovo nito ne govori.

Patrik je imao samo devet meseci kada je jednog jutra majka primetila kako beba ne odgovara na stimuluse i izgleda katatonično.

Porodični lekar je rekao da je samo potreban lek za snižavanje temperature, ali je zabrinuta majka ipak otišla s detetom u hitnu.

Na putu do tamo stvari su se drastično pogoršale, a pri dolasku u bolnicu mali Patrik je imao višestruko otkazivanje organa.

- Proveo sam više od tri meseca u bolnici u Londonu, izgubio sam desnu nogu do ispod kolena, levu ruku i prste na desnoj - priča Patrik.

Danas 19-godišnjak studira biohemiju na univerzotetu Edinburg, a to što je imao bila je sepsa.

- Ili poznajete nekog ko je imao sepsu, ili nikad niste čuli za nju - rekao je Partrik.

Šta je sepsa?

Sepsu aktiviraju infekcije, ali zapravo označava problem s našim imunitetom.

Započinje s infekcijom koja može da bude uzrokovana bilo čime - od bakterijske infekcije do kontaminirane posekotine ili ugriza insekta.

U normalnim uslovima, imuni sistem započinje borbu s infekcijom kako bi se sprečilo njeno širenje. Ali, infekcija počinje brzo da se širi, a imunitet podivlja. Reakcija organizma je toliko burna i opsežna da postaje izrazito štetna. Ta reakcija predstavlja sindrom sistemskog upalnog odgovora (eng. systemic inflammatory response syndrome - skraćeno SIRS).

SIRS je definisan poprilično krutim kriterijumima, a većina je svima nama dobro poznata: visoka temperatura, povišen broj leukocita u krvnoj slici, ubrzan rad srca i ubrzano disanje.

U slučaju kada uz SIRS postoje i znakovi jasne bakterijske infekcije ili još preciznije, ako se iz krvi izoluju bakterije, tada se radi o sepsi.

Dakle, sepsu može da uzrokuje samo ozbiljna i snažna bakterijska upala, dok je ona koja je uzrokovana gljivičnim i parazitskim mikroorganizmima izuzetno retka.

Najčešći ishodi sepse su upale pluća i ozbiljne upale mokraćnih puteva, ali doslovno svaka bakterijska infekcija može da pređe u sepsu.

Sepsa je češća i kod starijih ljudi i male dece, kao i kod pacijenata s oštećenim imunim sistemom (hronični bolesnici) i kod onih koji uzimaju kortikosteroide.

Međutim, sepsa može da nastane i kao rezultat hirurškog zahvata, pri kojem je došlo do infekcije.

Simptomi:

-temperatura iznad 38.5 stepeni Celzijusa ili ispod 35 stepeni Celzijusa,

- malaksalost,

- više od 90 otkucaja srca u minutu,

- više od 20 udisaja u minutu

- potvrđena infekcija,

- smanjeno mokrenje,

- promena mentalnog statusa,

- otežano disanje,

- preskakanje srca,

- smanjen broj trombocita,

- bolovi u stomaku.

Prognoze:

Bez lečenja, a ponekad čak i uprkos lečenju, sepsa može da se pogorša. tada dolazi do otkazivanja organa, najčešće bubrega i jetre.

Najgora je eskalacija u septički šok, pri čemu krvni pritisak padne ispod nivoa koji je nužan kako bi telo normalno funkcionisalo. To stanje je smrtonosno kod preko 50 odsto bolesnika.

Ukoliko se lečenje sprovede u prvom satu od pojave simptoma, preživljavanje je preko 80 odsto, a posle šest sati - svega 30odsto.

(Telegraf.rs / express.hr)