Kako jedan prosečan Srbin da ostane zdrav i posle 50? Georgij Nazarov otkriva tajne navika koje su eliksir života

Stručnjak otkriva tajnu zdravog i kvalitetnog života

Georgij Nazarov je najpoznatiji naturolog na našim prostorima. Objašanjava kako na jednostavan i lak način jedan prosečan Srbin da ostane zdrav i posle 50. godine života. Nazarov je odgovarao na naša pitanja i obrazložio da je to zaista moguće.

Georgij Nazarov, neprevaziđeni naturolog koji dela na našim prostorima koji je godinama rukovodio Centom prirodne medicine i zdravog načina života pri Ruskom centru za nauku i kulturu u Beogradu, otkriva za čitaoce Telegrafa tajnu sistema zdravog života. On je spreman da vas uvede u nove zdave navike koje će vam produžiti život, ali samo ako vi to želite i ako tako odlučite.

Preporučujemo

Sistem zdravog života će vam pomoći da trajno usavršite svoju ishranu i očistiti sve osnovne sisteme u organizmu.

Nakon ustajanja možemo uneti sveže voće ili smuti. Međutim, važno je da pazimo da razmak bude bar dva sata između "prvog" i "drugog" doručka.

Za početak, potrudimo se da uvedemo zdrav doručak između 10 i 11 časova, koji će uključivati suvo voće, koštunjavo voće, mlevene semenke od lana bundeve i susama, sušene pšenične klice, laneno ulje, cimet. Na taj način ćemo obezbediti sebi dobar start zdravog dana omogućavajući stabilnije raspoloženje, bolji rad zaštitnog sistema, čišćenje organizma i stabilnu energiju nezavisno od toga da li sedimo u kanscelariji ili trčimo ultramaraton.

Prema Nazarovu, ljudskom organizmu je dovoljno da ima dva obroka, pa je drugi dobro smestiti između 16 i 17 časova. On uključuje veliku porciju salate od sirovog sezonskog povrća, a uz to idu i integarlne žitarice, kratko termički obrađeno povrće , mahunarke i raznovrsna jela od njih. Sve to uz dodavanje koštunjavog voća, mlevenih semenki, pšeničnih klica, kao i malih količina morskih algi. Ukoliko želimo da koristimo namirnice životinjskog porekla prema svojoj potrebi uključujemo mlečni sir od nekuvanog mleka, kao i druge kiselo mlečne proizvode, morsku ribu, sveže pripremljeno meso, računajući na to da česta upotreba namirnica životinjskog porekla i ne utiče dobro na naše zdravlje.

Ukoliko odlučimo da imamo treći osnovni obrok, on bi mogao da se sastoji od biljnog kiselog mleka i salate, a možemo sasvim lepo da se zadovoljimo uveče sa voćem, smutijem ili sa samo jednom čašom biljnog čaja sa medom ili kakaoom sa vodom.

Georgij Nazarov u okviru svog sistema zdravog života savetuje i fizičku aktivnost, kao ključ za oslobađanje od stresa. Na taj način se izbegava razaranje organizma i telo može bez problema da apsorbuje zdrave namirnice.

Da bismo dokučili kako je najlakše i najbolje da jedan Srbin usvoji zdrave navike i kvalitetno živi i posle 50. godine života, postavili smo nekoliko pitanja gospodinu Nazarovu.

Znamo da ste poznati naturolog i da možete da date preporuku za zdrav život. Od čega biste počeli kada je reč o Srbima?

- Srbi imaju jako dobru predispoziciju kada je zdrav način života u pitanju. Jedno istraživanje koje je rađeno 1955. godine na 20 zemalja je pokazalo da je narod sa prostora bivše Republike Jugoslavije zauzimao zadnje i predzadnje mesto kada su u pitanju bolesti srca i rak. Zapravo, ljudi su bili vrlo zdravi zahvaljujući tome što su se dosta kretali i zdravo hranili. Posle ratova, oni nisu ni imali drugačije uslove za život. Na primer, nisu imali zamrzivač, pa su uglavnom koristili svežu hranu, odnosno sveže pripremljenu, odgajenu na tradicionalan način i spremljenu bez hemije.

- Sada, situacija je drugačija zbog načina života koji većina ljudi vodi. Ljudi pripremaju hranu za više dana, koriste baš tu hranu pokušavajući da smanje pritisak jer im je dan prepun opterećenja. Hranu pripremaju na brzinu nekoliko dana unapred da bi uštedeli vreme ili koriste brzu hranu što ima negativne poslerdice na zdravlje. Onda počinje jedan začarani krug. Preporuka je da se samo jednom iskorači iz tog kruga i biće dovoljno za početak zdravog života.

Ima li šanse da se zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću produži prosečan život na ovim prostorima?

- To nije pitanje samo produženja života, već produženja kvalitetnog života. Ako mi samo produžimo život u kojem ćemo bolovati veći period vremena, onda to nije neki kvalitetan život. A čini mi se da u razvijenijim zemljama situacija ide baš u tom pravcu. Treba produžiti život u kojem ćemo biti aktivni i raditi različite poslove i biti zadovoljni. E, sad, ne možete procenat produžetka kvalitetnog života jednostavno izračunati. U svetu ima velikih medicinskih istraživanja koja dokazuju da zdrav način života dovodi do manjeg razboljevanja, tako da se može reći da bi procenat poboljšanja kvaliteta života bio jako, jako visok.

Da li mislite da prosečna porodica u Srbiji može da obezbedi novac i vreme za sistem zdravog života koji propagirate?

- Program zdravijeg pristupa životu je u stvari vrlo jeftin. Možemo koristiti tradicionalnu srpsku hranu - krompir pečen u rerni zajedno sa ljuskom, mahunarke, integralne žitarice, koštunjav0o voće, raznovrsne salate od sirovog sezonskog povrća i sično. Imamo izbor da kupujemo kod seljaka koji proizvode manju količinu hrane za sebe, a višak prodaju na pijacama. Tako možemo napraviti jako dobru uštedu. Inače, povrće koje koristimo često za salate je proizvedeno u jako velikim količinama uz pomoć hemije i ima manju vrednosti. Ukoliko želimo možemo koristiti i organske proizvode.

- Treba nam mnogo manje vremena nego što je to uobičajeno za pripremanje hrane Najteže je, u stvari, uvesti nove navike. Neobično je u početku posvetiti se svakodnevnom pripremanju hrane. Treba nam vreme da bismo neke stvari naučili i integrisali u svoj život. Ali tu zapravo dolazi do velike uštede vremena na generalnom nivou.

- Što se fizičke aktivnosti tiče, to može da bude i nešto sa čime trajete. Prošetajte peške do pijace i nazad. Slobodno vreme koje provedemo u kretanju se u stvari može iskoristiti za vežbanje. Rađeno je istraživanje na ženama koje su spremale sobe u hotelima i pokazalo se da je samo spremanje sobe jednko kao jedan jako dobar naporan trening. Svaku akciju mi možemo iskoristiti kao trening, ne mora to biti odvojeno vreme za vebanje.  To može biti i šetnja i donošenje hrane iz prodavnice i pijace, ili par čučnjeva urađenih na poslu. Možemo biti aktivni i do posla i nazad, možemo ići brže mirnijim uličicama gde ima manje saobraćaja. Takođe, trening može biti i nekorišćenje lifta i slično. Ne treba nama toliko mnogo vežbe da bismo postigli povoljan rezultat.

Kako vidite svakodnevicu kod nas za 5 ili 10 godina?

- S obzirom da su se u zadnjih skoro 30 godina, otkako sam došao, ovde desile velike promene - ljudi su počeli manje da se druže, više su zauzeti, više su u grču; s druge strane, teže zdravijem i kvalitetnijem životu, može se reći da je već sada došlo do značajnog pomeranja, Raste pritisak na poslu i u svakodnevnom životu, važno je da se potrudimo u usavršavanju svojih navika da bismo uspostavili ravnotežu. Ljudi su svesni da moraju više da se trude i da vode računa o tome šta koriste od hrane i da vežbaju. Čovek mora uvek da balansira i traži neku vrstu harmonije.

Da li je istina da je vaša preporuka za zdrav život primenljivija u Srbiji nego u drugim zemljama?

- Ja verujem da u svakoj zemlji čovek može da poboljša svoje navike. Na primer, pre 50 godina je bilo potrebno raditi na nekim drugim stvarima. Sada je fokus na oslobađanju od napetosti koju ljudi trpe i koje je važno da se reše da bi bili opušteni i vodili kvalitetan život.  Jer funkcionisanje u brzini i haosu nije dobro ni efikasno funkcionisanje. Ali kada su u pitanju zdrave navike uvek se vredi prisetiti ljudi koji su prošli rat i onih koji su živeli u koncentracionim logorima u dosta teškim uslovima života, preživeli i opstali - a bili su i dugovečni i zdravi.  Ljudi su se tada manje razboljevali nego oni koji su živeli u uslovima takozvanog blagostanja.

- Rađen je eksperiment na tri grupe pacova. Jedna grupa je živela u blagostanju i imala sve dostupno. Druga grupa je imala složene situacije koje bi morala, ali i mogla da reši. Treća grupa je grupa pacova koja je živela u uslovima zatvora. Posle nekog vremena urađena je obdukcija. Pokazalo se da su pacovii koji su imali složenu situaciju koju su morali da rešavaju imali najrazvijeniji mozak. Oni koji su živeli u blagostanju i oni koji su živeli u uslovima zatvora imali su prilično slabo razvijen mozak, kao i predispoziciju za kraći životni vek.

- U svakoj zemlji mogu da se uvedu poboljšane životne navike u skladu sa potrebama, ali je potrebno raditi na određenim aspektima koji na valjaju. Potrebno je usavršavati ono što je u tom trenutku zapušteno.

Ono što sigurno zanima svakog stanovnika naše zemlje je koliko košta zdrav život?

- Ja mislim da u Srbiji, ako se dobro potrudimo, sa 200-300 dinara možemo da obezbedimo kvalitetno funkcionisanje u toku dana vezano za hranu. Uvek možemo sa više novca obezbediti raznovrsnije namirnice, ali generalno to je cifra koja nam je dovoljna na dnevnom nivou. Za taj novac možemo pripremiti pečeni krompir sa ljuskom kao što su naši stari priprmali, kačamak, pasulj i ostale mahunake, integralne žitarice i pozamašnu porciju salate od sirovog sezonskog povrća, mlevene semenke i ponešto koštunjavog voća, kao i domaće voće sa pijace. Ukoliko se osoba odluči povremeno može da uključi i namirnice životinjskog porekla sveže pripremljene, a to je i bio način ishrane do pre 50-tak godina na ovom području i tako se održavalo dobro zdravlje.

Interesantan je podatak da se za savete oko zdravog života za pomoć obraćaju uglavnom ljudi koji već imaju neki zdravstveni problem, često i ozbiljan. Šta mislite zašto je to tako?

- Ljudi usavršavaju svoj život onda kada ih nešto primora na to. Verovatno razmišljaju da je pre toga sve u redu, pa zašto usavršavati nešto što im se čini kao ono što im  odgovara. Ljudima treba nužna potreba da bi se bavili usavršavanjem života. Na primer, vi vidite da vam se organizam buni i shvatite da treba nešto da promenite, pa usavršavate svoje navike i činite život zdravijim. Nije najbolji način da nas bolest navede da radimo na sebi, bolje je ne čekati, jer što više pređemo određenu geranicu teže je vratiti svoje zdravlje. Jako je važno da ne bežimo, nego da redovno idemo u posetu svom lekaru, redovno radimo određeno ispitivanje svog zdravlja, jer nam to može pomoći da na vreme uočimo zdravstveni problem i da ga rešimo.

Kakva je vaša vizija - kako to promeniti u Srbiji? Kako naterati mlade da na vreme reaguju?

- Ljude ni na šta ne možete naterati, ali ih možete podstaći da nešto urade kad je zdravlje u pitanju. Možemo podstaći mlade prezentujući im druge ljude koji se bave svojim zdravljem. Tu igraju ulogu i roditelji. Oni vaspitavaju decu i autoritet su i oni mogu mnogo da usmere mladež Srbije na izbor puta zdravog života. Bitno je dati pozitivan primer, jer je jedino to podsticajno za mlade.

Na osnovu vašeg iskustva, da li smo spremni na dugoročne promene? Imamo li perspektivu?

- Da. ljudi sa ovih prostora žele da promene način života koji vode, a i kvalitetni su, što je jedan od razloga što sam ostao ovde. Dugoročno gledano, ovde postoje jako dobri uslovi za vođenje zdravog i kvalitetnog života. Sve više ljudi se uključuje u donošenje odluke da vodi zdraviji i kvalitetniji život i to im postaje cilj.

Jedan kuriozitet o vama - plivali ste od Grčke do Turske. Koliko dugo treba da živite zdravo da biste to uspeli?

- Dva puta jesam plivao od Grčke do Turske, ali to je za mene u tom trenutku bio izazov, odnosno hteo sam da vidim šta mogu. Sada radim neke druge stvari. Ali ja mislim daje to neophodno, bitno je da pomeramo granice ma gde mislimo da su, da vidimo šta možemo. Svi radimo neke druge stvari. Ne gledam ja nasvoja dostignuća kao na generalne granice, jer svako ima svoje. Nekad je pomeranje granica i da uvedemo salatu u svoj obrok, da umamo zdrav doručak itd. Ali svakako svaki taj korak će dati rezultate i podstaći na neke nove pozitivne promene.

- Čovek to može dosta brzo da postigne, kao što može da izdrži intenzivan trening i slično. Kada nešto odlučimo možemo to mnogo brže izvesti nego što u početku mislimo da je to izvodljivo. To i jeste cilj ličnog razvoja - odlučnost. Jer mnoge stavri radimo srcem, a ne samo svojom snagom.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)