Ovi lekovi mogu da izazovu depresiju, a mnogi ih redovno uzimaju
Lekovi pored željenog imaju i neželjeno dejstvo na koj emorate da obratite pažnju
Jedno od najnepoželjnijih neželjenih dejstava lekova je sigurno depresija, jer sve veći broj ljudi dobija terapiju kako bi se izborili sa ovim poremećajem.
Preko 200 različitih vrsta lekova, uključujući i neke koje najčešće koriste odrasli, mogu da izazovu depresiju. Neki lekari o tome nisu informisani ili ne vode računa o tome kada prepisuju lekove pacijentima. Što više lekova koriste to je za ljude veća opasnost od toga da obole od depresije. Kod osoba koje uzimaju jednu vrstu lekova opasnost od nastanka depresije je 7 odsto, dok je kod onih koji uzimaju tri vrste 15,3 odsto veća.
Preporučujemo
Srbijo, ovako izgleda tuga, depresija i nesreća! Prijatelj Marije Ćurčić koja je izvršila samoubistvo se oglasio potresnim pismom (FOTO)
Zašto mislimo da je depresija izmišljena bolest ili nečiji hir - sve dok ga ne zateknemo mrtvog u sobi?
Veća je verovatnoća da će od depresije oboleti stariji ljudi koji uzimaju nekoliko vrsta lekova i oni su osetljiviji na ovo stanje. Čak i kada uzimate lekove koji mogu da se povežu sa depresijom ne znači da ćete nužno i dobiti ovu bolest. Dešava se da se kod ljudi koji uzimaju rizične lekove ona nikada ne pojavi.
- Ponekad su ljudi depresivni i pre nego započnu terapiju lekovima ili imaju neki drugi zdravstveni problem koji dovodi do depresije, objašnjava Igor Galinker profesor psihijatrije u medicinskoj školi u Njujorku.
Na primer, ljudi koji imaju problema sa hroničnim bolom pate od depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja jer centar u mozgu koji percepira bol takođe pogađa i raspoloženje. Treba imati na umu da ako uzimate neki od sledećih lekova može da se desi da budete depresivni:
- betablokatori i lekovi za kontrolu pritiska;
- antidepresivi;
- lekovi protiv anksioznosti;
- opiodi;
- kortikosteroidi;
- lekovi protiv alergije i astme;
- antikonvulanti;
- hormoni.
Obratite pažnju na vaše raspooloženje kada uzimate određenu terapiju i ako primetite neke promene javite se lekaru. Neke od promena su nezainteresovanost za aktivnosti koje su vam nekada prijale, gubitak apetita i promena u težini, insomnija ili nedovoljno sna, ekstremni umor, problemi sa koncentracijom, osećaj bezvrednosti i bezvolje, ali i misli o samopovređivanju i samoubistvu.
Obavezno pročitajte uputsvo koje se nalazi uz lek i obratite pažnju da li i kako utiče na raspoloženje i mozak. Ukoliko piše da utiče na pojavu depresije zamolite lekara da vam da neki drugi lek.
(Telegraf.rs/washingtonpost.com)