Ako zaspite čim legnete u krevet, možda vam preti neki od ovih 9 ozbiljnih zdravstvenih problema

Momenat kada padamo u san može da otkrije par stvari o našem zdravlju

Niko od nas ne voli da leži satima u krevetu i ček ada mu san padne na oči, ali niko ne želi ni da zaspi čim dotakne jastuk.

Ukoliko zaspite čim glavu položite na jastuk ili, još gore, možete da zaspite i u nezgodnom položaju razmislite da se iza toga ne krije nešto ozbiljnije.

Preporučujemo

Trebalo bi da vam treba oko 15 minuta da zaspite kada legnete i ugasite svetla. Kris Brantner, stručnjak za spavanje, upozorava da ukoliko prebrzo zaspite, to može da ukazuje na neki od poremećaja koji se dešavaju u vašem telu.

Depresija

U redu je da legnete ranije kako biste spavali malo duže, ali ako se svakog dana povlačite u spavaću sobu sve ranije i ranije onda je to malo ozbiljnije. Depresija ne samo da vas čini umornijima, već slabi i druge aktivnosti i povećava nezainteresovanost za njih.

Nedostatak sna

Odraslima treba sedam do devet sati sna, ali mnogo njudi spava i manje od toga. To dovodi do umora tokom dana i nemogućnosti da normalno funkcionišete.

Spavajuća apnea

Ukoliko konstantno malo spavate može da dođe do pojave spavajuće apnee koja može da bude veoma opasna po zdravlje. Obavezno se javite lekaru kako bi prekontrolisao vaš estanje.

Sindrom umornih nogu

Reč je o poremećaju koji izaziva neprijatan osećaj u nogama i čini da teže zaspite. S vremenom on dovodi do nedovoljno spavanja, a kasnije i do većih komplikacija.

Napredni poremećaj faze sna

Reč je o poremećaju gde ljudi zaspu oko 19 ili 20 sati, a bude se između 1 i 5 sati ujutru. Ne samo da narednog dana zaspu ranije već su umorni tokom celog dana što remeti njihovo funkcionisanje.

Problemi u vezi

Ukoliko ste u lošoj vezi nije ni čudo što odlazite u krevet ranije. Zbog situacije u kojoj ste, odlazak ranij eu krevet vam se čini kao odličan odbrambeni mehanizam.

Narkolepsija

Oni koji ne leče narkolepsiju imaju problem s tim što iznenada zaspu. U pitanju je neurološki poremećaj kada je mozak nemoćan da kontroliše budan i uspavan ciklus.

Adrenalinski umor

Ovaj umor pogađa vaše adrenalinske žlezde pa često tokom dana imate potrebu da dremate. Promene poput više spavanja, vežbanja, odlazak na terapiju i meditacija mogu da pomognu u ovom slučaju.

Nizak nivo rada tiroidne žlezde

Kada tiroidna žlezda nije dovoljno aktivna, poznato kao hipotiroidizam, neočekivana potreba za spavanjem može da bude prisutna. Druigi simptomi su osip, netolerancija na hladnoću i konstipacija.

(Telegraf.rs/bustle.com)