Stres u trudnoći može da bude poguban po vašu bebu: Ne utiče samo na inteligenciju već i na zdravlje

Stres se smatra najvećim neprijateljem zdravlja ljudi

Ne možemo da poreknemo kako smo svakodnevno izloženi velikom stresu i to zbog nekih svakodnevnih stvari, a nije izuzetak ni trudnoća.

Kada žena u trudnoći proživljava stres, to utiče i na njenu bebu u stomaku. Naučnici tvrde da to može da utiče na koeficijent inteligencije bebe i njen razvoj, kao i na druge probleme kasnije u životu.

Preporučujemo

Ovo su samo neki od problema koje stres može da izazove tokom trudnoće, kako da se nosite sa njim i kako to da nije uvek štetan.

Stres može da dovede do ranijeg porođaja i manje težine bebe na rođenju

Prva stvar koju trebate da uradite kako biste rodili zdravu bebu jeste da se smirite. Nemogućnost da izađete na kraj sa stresnim situacijama tokom trudnoće može da rezultira preranim porođajem. Stres utiče na povećanje proizvodnje kortikotropin-rilizing hormona iliti CRH koji utiče na dužinu trudnoće i što je veći nivo ovog hormona to su veće šanse za prevremeni porođaj. Prvo tromesečje je najvažnije.

Stres utiče na razvoj bebinog mozga i njen IQ

Veći nivo kortizola smanjuje IQ kod bebe. Obićno placenta proizvodi dovoljno enzima koji se mogu nositi sa kortizolom, ali usled povećanog stresa ona to nekada nije u stanju. Stres utiče na razvoj mozga bebe, naročito na neke veze u mozgu i povezanost ćelija i funkcija.

Može da dovede do problema sa spavanjem

Na veliko iznenađenje, raspoloženje majke ne samo da utiče na razvoj bebinog mozga nego i na njen san. Deca čije majke su bile izložene stresu i anksiozne u trudnoći imale su problema sa spavanjem sa 18 i 30 meseci.

Stres koji majka oseća tokom trudnoće utiče na bebino zdravlje

Deca imaju veće šanse da obole od infekcija i mentalnih poremećaja ukoliko su u materici bila izložena stresu. Imaju i probleme sa očima, ušima, varenjem, disajnim organima, kožom, mišićima i kostima, cirkulacijom i genitourinarnim bolestima. Javljaju se alergije i astme.

Stres povećava detetov strah i nivo anksioznosti

Veći nivo kortizola u trudnoći izaziva da dete bude osetljivije na strah i stres u budućnosti. Ovo se vidi još u prvim danima života u bolnici, a ove bebe su osetljivij en astres nego druge. Kasnije im i prosti izazovi izazivaju strah koji se manifestuje trčanjem kod majk ekkao bi im pružila zaštitu i ulila hrabrost. Majke primećuju da njihova deca imaju veći nivo anksioznosti u predškolskom i školskom uzrastu.  

(Telegraf.rs/brightside.me)