Opadanje dlaka na nogama i ostali iznenađujući znakovi da vam nešto nije u redu sa srcem

Ukoliko ne obratite pažnju na ove sitne simptome, možete da imate ozbiljan zdravstveni problem

Kardiovaskularna oboljenja su najčešće bolesti na svetu, pa čak i smtrni ishodi od njih su vodeći među ljudima. Evo na koje stvari bi trebalo da obratite pažnju, kako biste se na vreme obratili lekaru i izbegli katastrofu.

Srčana oboljenja su najčešće nasledna, ali mogu da nastanu i usled nezdravog načina života, koji uključuje masnu hranu i nedostatak fizičke aktivnosti.

Ipak, ukoliko primetite neke signale i odete kod doktora, onda možete da imate kontrolu nad svojim zdravstvenim stanjem.

Evo šta su iznenađujući simptomi boleesti srca.

Kašalj

Ponekad kašalj nije samo obična prehlada i zbog toga morate da ga pratite. Ukoliko se dosadni kašalj zadrži i tokom nekolliko nedelja i primetite da je sve oštriji i oštriji, obavezno se javite kadriologu.

Depresija

Otprilike 350 miiona ljudi u svetu pati od depresije, ali nemaju svi srčane probleme. Ipak, životni stil ljudi obolelih od depresije ih stavlja u rizičnu grupu kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju.

Foto: Pixabay

Vrtoglavica

Artimija i nepravilan rad srca dovode do toga da u mozak ne stiže dovoljna količina krvi, što znači da ne stiže ni dovoljna količina kiseonika. Zbog toga nastaje vrtoglavica, a ovo je samo uvod u mnogo ozbiljnije probleme sa srcem.

Erektilna disfunkcija

Mnogi ljudi misle da ne mogu da dožive erekciju jer ulaze u pozne godine, ali to ne mora da bude slučaj. Erektilna disfunkcija se javlja kada u mišić vašeg polnog organa ne stiže potrebna količina krvi, što zbog zapušenja krvnih sudova, što zbog lošeg srčanog ritma.

Iscrpljenost

Neposredno pre infarkta, svako ko ga je doživeo može da potvrdi da je osećao iznenadnu malaksalost i iscrpljenost mišića. Zbog toga na ovaj simptom posebno obratite pažnju, pogotovo postaje hroničan.

Smanjen apetit

Mučnina i nedostatak apetita mogu da budu simptomi za različita oboljenja, ali preporučljivo je da pored ostalih doktora posetite i kardiologa. Ovo može da bude simptom predinfarktnog stanja.

Foto: Promo

Opadanje dlaka na nogama

Dlakama je neophodna hrana iz krvi da bi opstale. Ukoliko krv ne hrani kožu u potpunosti, onda dlake po prirodi stvari opadaju.

Migrene

Učestale glavobolje, takođe, mogu da se jave od nedostatka kiseonika u mozgu. Ukoliko vas boli "obruč" glave, pod hitno idite kod lekara.

Grčevi u mišićima

Grčevi u mišićima nisu samo znak starosti i tromosti, već mogu da se jave kada se zapuše periferni krvni sudovi. Ovo se pogotovo odnosi na udove, koji poslednji dobijaju krv tokom cirkulacije.

Bolovi u vratu i vilici

Problem sa srcem uzrokuje bol u grudima, ali pored toga mogu da počnu da vas bole vrat, vilica, ramena i leđa. Ukoliko ovaj bol traje duže od nedelju dana, onda morate da pregledate srce.

Foto: Profimedia/Alamy

Plitko disanje

Ukoliko ne možete da udahnete do kraja, odnosno punim plućima, onda postoje dve mogućnosti, ili vam otkazuju pluća ili vam otkazuje srce. Ne bismo da vas plašimo, ali neophodno je da se pregledate.

Apnea

Kad imate problem disanja tokom spavanja u vidu isprekidanosti ili kratkotzrajnog prestanka uzimanja kiseonika na nos ili usta, onda imate apneu. Ovo oboljenje je uvek povezano sa problemima sa srcem.

Otečene noge

Kada vam otiču zglobovi na nogama ili cela stopala, to je ili zbog srca ili zbog jetre koja ne luči dovoljno albumina da bi se proteini sprovodili do krvi, a ond kroz celo telo. U svakom slučaju, bilo bi bolje da posetite doktora.

Foto: Pixabay.com

Otečene ili bolne desni

Koliko god vam to čudno zvučalo, ovo je jedan od simptoma infarkta. Ako imate otečene i bolne desni duži vremenski period, onda bi trebalo prvo da proverite sa svojim stomatologom da ne patite od paradontopatije, ali i da se javite kardiologu.

Prekomerno znojenje

Ukoliko se znojite, a za to ne možete da nađete pravi razlog, onda možda imate ozbiljan problem sa srcem. Naime, ako cirkulisanje krvi ne funkcioniše neometano onda dolazi do odlaganja dotoka kiseonika u ćelije, a zatim i do njihovog nepravilnog funkcionisanja, pa tako znojne žlezde pojačano rade.

(Telegraf.rs / msn.com)