"Otišla sam na akupunkturu zbog bola u leđima, a onda su mi otkazala pluća"

Priča ove žene će vas zapanjiti i naterati da se zamislite nad sopstvenim životom i odlukama koje donosite

Mnogi ljudi kada imaju bol u leđima pokušavaju da se izleče na različite načine, pa odu i na akupunkturu. Ako ste među njima, više vam tako nešto neće pasti na pamet kada čujete priču ove žene, kojoj su pošle tretmana otkazala pluća.

- Prošle godine sam po prvi put u životu rešila da probam akupunkturu, jer sam imala nesnosan bol u leđima - počinje priču anonimna žena.

Preporučujemo

- Kada sam pod stresom osećam neporijatnost u mojim leđima i ramenima, kao i većina ljudi. Međutim, pošto patim od skolioze, bol u leđima može duže da potraje.

Kada sam otišla na prvi tretman to je bilo duhovno iskustvo. Akupunkturista mi je zabadala igle ali je pritom navodila moje misli na energiju koju mi šalje moje telo, tako da nikakav bol nisam osetila i moram da priznam da sam bila relaksinrana. Čak su i moja leđa bila bolje -

"Odjednom sam se osetila kao da me je pregazio autobus"

- Posle nekoliko nedelja i vrlo naporne sedmice na poslu, osetila sam ponovo istu napetost i leđima, ramenima i vratu i rešila sam da odem na još jedan tretman. Kada sam legla, sve je počelo isto kao i prvi put. Počela sam da se opuštam. Isti terapeut, ista poza, isti tretman, ali nešto nije prošlo kako treba.

Znam samo da je dodao koju iglu više na mestu gde mi se krivi kičma.

Osećala sam malo veći pritisak na tretirane tačke, ali ništa što bih mogla da nazovem bolnim. Posle 45 minuta igle su mi izvađene i ja sam se spremila i otišla kući, Sedela sam za stolom i večerala sam, a zatim sam se malo istegla kako bi želudac bolje počeo da mi vari. Odjednom, osetila sam se kao da me je pregazio autobus. Nisam mogla da udahnem vazduh, ni malo, ni malo. Onda sam počela da osećam bol koji se penjao od mog stomaka ka grudima i širio se na leđa sve do leve strane gde je većina igala bila -

"Doktori su mi rekli da preterujem"

- Izbezumljena, pozvala sam svoju prijatejicu koja je trener joge, a zanima se i za akupunkturu. Na moju nesreću, ona nije imala pojma šta je tomoglo da mi se dogodi. Rešila sam da odmah pozovem akupunkturistu i da se konsultujem i na moje iznenađenje reko mi je da to nije ništa strašno. Bilo mi je sumnjivo što se nije ni malo začudila zbog novonastale situacije. Rekla mi je da misli da mi nije ništa s plućima jer joj po mom glasu ne deluje kao da bilo šta ne štima.

Spustila sam slušalicu i ostala da ležim na kauču pokušavajući da dođem do daha. Pomislila sam na to što je rekla "sa plućima" i bacila se u razmatranje kako je odmah znala gde bi trebalo da "puca". Počela sam da istražujem simptome na netu i shvatila sam da moja pluća bukvalno otkazuju. Baš u tom trenutku iz pluća je počelo da mi se čuje nešto kao škripa. Uplašila sam se.

Bilo je pola 12 u noć i ništa mi drugo nije preostalo nego da odem u hitnu. Bila sam u bolovima i imala sam kratak dah, što sam i rekla kada su me pitali kako se osećam. Međutim, videla sam po njihovim pogčedima da me ne shvataju ozbiljno i da veruju da sam se samo jako uspaničila. Inasistirala sam da mi kažu šta misle i rekli su mi da preterujem.

Poludela sam i tražila sam im da me pošalju na rendgen. Jednostavno sam znala da nešto nije u redu. Posle 20 minuta su mi saopštili da sam bila u pravu i da su mi pluća otkazala. Viknula sam u sebi: "Šta?!"

"Nikada više neću biti sama svoj lekar"

Odmah su me smestili na intenzivnu negu i dobila sam pravu terapiju. Čak su me odveli i na intervenciju pod lokalnom anestezijom gde su mi sanirali povredu plućne maramice negde ispod mog pazuha i rebara sa leve strane. Znala sam odmah da je to posledica akupunkture.

Posle par dana sam mogla samostalno normalno da dišem. Znala sam da ne mogu da dokažem šta se tačno desilo i da ne mogu da optužim nikog drugog za sve što mi se desilo već sebe samu. Tako mi i treba kada sam htela da budem sama svoj doktor.

Nikada neću saznati šta se zaista desilo, ali jedna od teorija je da je igla bila ubodena suviše duboko i da mi je probušila plućno krilo, a da je mojim istezanjem situacija samo pogoršana. Doktori su uglavnom bili sigurni da je sve posledica tretmana na kojem sam bila. A ja sam jedino bila srećna što sam imala dovoljno razuma da tražim rendgen i što se sve završilo ovako kako jeste.

Provela sam još nekoliko dana u bolnici i kada sam došla kući cela moja porodica je bila zgranuta proteklim dešavanjima.

Znam da jedino što treba da osećam je sreća što sam živa, ali imam na umu da upozorim sve koji misle da nadrilekarstvo može da vam reši problem da ne uzimaju stvari u svoje ruke i, još gore, da ne predaju život u ruke nestručnim ljudima -

(Telegraf.rs / wellandgood.com)