Evo kako da znate da li imate samo napad panike ili patite od anksioznosti

Ni panični ni anksiozni napadi nisu naivni i ne treba ih uzimati zdravo za gotovo

Osoba koja doživljava napad oseća se jako loše, a između ova dva napada ipak postoji razlika jer panika izgleda mnogo drugačije od hronične zabrinutosti koja može da obavije sve sfere vašeg života.

Ljudi koji imaju napad panike opisuju ovo iskustvo kao nešto strašno. Fizički je veola teško podneti i zastrašujući je osećaj koji traje dok se simptomi ne povuku nakon nekoliko minuta. Napad panike je drugačiji od napada brige koji traje duži vremenski period.

Preporučujemo

Ono što je zanimljivo jeste da se napad anksioznosti kao takav ne nalazi u priručnicima mentalnih poremećaja i dijagnoze. Psiholozi nemaju ovaj napad u svom rečniku i ne opisuju ga kao napad panike. S toga, on može da znači šta god i varira od osobe do osobe. Oni ističu da mnogi ljudi napad panike pogrešno definišu kao napad anksioznosti.

Drugi koriste anksiozni napad kako bi opisali anskiozna osećanja koja ne prerastaju u napad panike. Oni ne dolaze do onog osećaja kao da su blizu smrti već se osećaju preplašeno i nervozno.

Svako od nas je nervozan s vremena na vreme. Stres kod nekih ljudi vezan za stvari koje se još uvek nisu desile i gubitak kontrole može da dovede do nekog od napada. Napad panike je odgovor tela na neku opasnost čak i kada ne postoji očigledna pretnja na fizičko i mentalno stanje neke osobe. Panika oslikava strah. Osećaj koji se javlja kada imate napad panike je strah od novog napada tokom jednog napada, a taj osećaj brige je zapravo anksiozni osećaj. Važno je napraviti razliku između ova dva tipa osećanja.

Svako ko je nekada imao napad panike može da vam kaže da je to kao vožnja rolerkosterom. Nastupa iznenada, ispunjava žrtvu ekstremnim strahom i ubrzava rad srca, oduzima dah i često parališe reakcije tela. Nekoliko minuta kasnije sve je gotovo. Kada se napadi panike ponavljaju i otežavaju život osobi koja ih doživljava onda može da se dijagnostikuje panični poremećaj.

Kod osobe koja ima ektrenmu anksioznost stvari se dešavaju drugačije. Ne može se anskioznost definisati kao napad niti napad anskioznosti uopšte kao takav postoji zato što su simptomi anksioznosti postojaniji i traju duži vremenski period. Anskioznost se opisuje kao senka koja se nalazi u pozadini i koja pritiska ljude.

Ukoliko ste stalno opterećeni brigama, možda patite od generalizovanog poremećaja anskioznosti. Ova mentalna bolest se definiše kao preterana anksioznost i briga sa simptomima koji su prisutniji duže od 6 meseci. Prati je nervoza, ukočenost, umor, tenzija u mišićima, otežana koncentracija i problemi sa spavanjem. Osoba sa ovakvim poremećajem će vam reći da ne može da prestane da se brine i da su u većoj opasnosti kada njihova deca, na primer, izađu iz kuće.

Tokom napada panike disanje osobe koja doživljava napad se ubrzava jer telo želi ad se bori protiv opasnosti. Kada se neko brine i ima anskioznost onda s etelesne funkcije usporavaju, njihovo srce ne kuca brzo, a znojenje može da bude takođe manje.

(Telegraf.rs/health.com)