Lekari u Srbiji pokazali da će jeftiniji lekovi protiv raka uskoro učiniti terapiju dostupnu svima kojima je potrebna

Naučnici neprestano rade na pronalaženju novih tretnama i lekova protiv raka

U poslednje vreme se sve više priča o ulozi biosimilara u onkologiji i ukazuje se na njihov značaj u lečenju raka kao i u smanjenju troškova lečenja pacijenata.

Biosimilari ili biološki lekovi revolucionarno su promenili ishode ne samo onkološke terapije, već terapije uopšte. Zbog gubitka patentne zaštite originalnih bioloških lekova, sve više u fokusu su biološki slični lekovi – biosimilari, slični u pogledu kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti originalnom leku. Ovi lekovi su uporediva kopija originalnog leka, ali se u mnogome razlikuju od biološkog originalnog leka zbog načina proizvodnje ovih lekovitih susptanci. Čak i različite serije proizvedene u istoj fabrici proizvodnje pokazuju određeni stepen varijabilnosti! Ove varijabilnosti bi potencijalno mogle da utiču na efikasnost i bezbednost.

Prednost upotrebe biosimilara je dostupnost terapije velikom broju pacijenata zbog smanjene cena leka.

Međutim, kako su biološki lekovi produkti živih ćelija, potrebno je sprovesti brojne studije kako bi se dokazala njihova efikasnost i bezbednost.

Na nedavnoj internacionalnoj konferenciji, koja je okupila stručnjake iz oblasti farmacije i medicine, prezentovan je CT-P6 (Herzuma) biosimilar koji se koristi već u 28 zemalja Evrope i veoma utiče na budžet. On se koristi u lečenju raka dojke, metastaza raka dojke i metastaza raka želuca gde je pacijentima ostalo 1 do 3 godine.

Cena CT-P6 je 30 odsto manja nego cena drugih biosimilara, dok je prve godine kada se pojavio bio samo 20 odsto jeftiniji. Pretpostavlja se da će cena iz godine u godinu padati za po 5 odsto. To će donositi budžetu uštedu od 290 do 562 miliona evra godišnje. Zbog tolike uštede biće moguće tretirati nove pacijente ovim biosimilarom i to u proseku od 22.145 do 44.810 pacijenata.

Samo u prvoj godini upotrebe, Evropa bi mogla da uštedi 53 do 272 miliona evra, a broj dodatnih pacijenata koji bi mogli da budu tretirani varira od 4.982 do 21.730.

Istraživanje je pokazalo da su upotrebi ovog biosimilara najviše skloni onkolozi, za razliku od drugih specijalista. U istraživanju je učestvovalo 123 onkologa i 332 reumatologa koji su prepisivali rituximab svojim pacijentima. Od januara do marta 2018. godine, 48 odsto onkologa je prijavilo da je tretiralo pacijente rituximab-om, dok je to uradilo samo 7 odsto reumatologa. Od jula do septembra 2017 ovaj procenat je bio samo 14 odsto, odnosno 4 odsto što ukazuje na njihovu višestruko veću upotrebu od strane onkologa.

Veliki broj onkologa je svoje pacijente prebacio na biosimilare jer su pokazali da ispunjavaju visoke standarde kada je reč o zdravlju, efikasnosti i formalnosti upotrebe leka.

Istraživanje koje je obavljeno u Srbiji je veoma važno za terapiju biosimilara u onkologiji. Lekari sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu otkrili su da su pacijenti koji su imali metastaze kolorektalnog raka, a u okviru terapije su uzimali bevacizumab, cetuximab i panitumumab imali veće koristi nego od upotrebe citotoksičnih tretmana. Oni koji su ih koristili živeli su 6 meseci duže od ostalih.

Troškovi će biti značajno manji upotrebom biosimilara bevacizumaba, ali evropski patent za Avastin neće isteći sve do 2022. godine. Jednom kada postanu dostupni, biosimilari će doneti mnogo uštede i moći će da se tretira veći broj pacijenata.

(Telegraf.rs/centerforbiosimilars.com)