Šta je tačno "noćni teror"? Evo šta znače anksiozni snovi i zašto od njih pate čak i deca

Skoro 90 odsto studenata doživljava "noćni teror" u noći pred polaganje ispita

Psiholog Antonio Zadra, deli sećanje na stravično iskustvo koje je imao na moru. Skoro je stigao do obale, ali je znao da će umreti. Zapravo, to je poslednjih 20 sekundi njegovog života. Ali, onda se njegov osmogodišnji sin pojavio na ivici vode. Pogledao je u Zadru, a Zadra je čuo reči: "Tata, ne!" Dve godine kasnije, sećajući se samog osećaja straha i užasa, on pokušava da objasni šta su to u stvari "noćni terori".

- Mislio sam: Umreću ispred svog osmogodišnjeg sina. Sećam se živopisne dubine u njegovim očima, a onda sam se probudio i sve je bilo u redu. Ali, ne baš sasvim. Prvo što dam ujutru uradio je da sam zagrlio sina. - kaže Zadra.

Preporučujemo

Evo da li je crveni luk bolji od crnog i ko nikako ne sme da ga jede

Zadra kaže da je ovo njegov najgori anksiozni san, da i dalje ima moć da mu oduzme dah. I, pošto je tokom svog rada pročitao više od 10.000 izveštaja o snovima u "Centru za napredna istraživanja u medicini" na Univerzitetu u Montrealu, on je znao da njegov san sadrži jedan od najčešćih motiva anksioznih snova: sopstvenu, neposrednu smrt (drugi uključuju jurnjavu, gonjenje i gubitak kontrole). Ali ovo znanje nije moglo da mu olakša šok i bol tog trenutka. Tehnički, jedina stvar koja sprečava da se ovaj san klasifikuje kao noćna mora je činjenica da ga nije probudio.

Nije iznenađujuće što se anksioznost dešava i tokom spavanja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (VHO) poremećaji depresije i anksioznosti su najveći trošak svetske ekonomije, sa povećanjem od 50 odsto obolelih ljudi u rasponu od 1990. do 2013. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, poremećaj opšte anksioznosti utiče 6,8 miliona odraslih, a prodaja knjiga o anksioznosti se povećala za 25 odsto u odnosu na prošlu godinui u" Barnes & Noble". U Velikoj Britaniji, istraživanje "Narodne statistike za nacionalnu bezbednost" prošlog meseca je pokazalo da je 17,8 odsto stanovništva prijavilo "neke dokaze koji ukazuju na depresiju ili anksioznost".

Da li porast naše svesti i izveštavanje o anksioznosti čine da imamo povećani rizik od "noćnih terora"? I da li anksiozni snovi mogu da donesu bilo kakvu dugotrajnu korist?

Zapravo, većina običnih snova sadrži elemente anksioznosti. Prema Vilijamu Domhofu, sociologu i psihologu, 80 % muških i 77 % ženskih snova imaju bar jedan od "negativnih elemenata" (tuga, ljutnja, konfuzija i strah). Sa druge strane, samo 53 % ukupnih snova (i muških i ženskih zajedno) ima bar jedan od nekoliko pozitivnih elemenata, kao što su prijateljska interakcija, sreća i uspeh.

Naučnik Izabel Arnulf, predsednik "Francuskog društva za istraživanje stanja sna i spavanja, kaže da je normalno imati nesrećne snove. Ali i da mnogi njeni pacijenti pričaju o anksioznim snovima, zabrinuti da su "oni abnormalni". Nije ni čudo što je reč koju ljudi najčešće koriste u snu: "Ne!"

Korelacija između buđenja, uznemirenosti i anksioznosti je složena. Mark Blagrov, profesor psihologije na Univerzitetu Svensi i rukovodilac laboratorije za spavanje, pokušava da "izmeri noćne more". On kaže da uznemirenost, ne samo da izaziva da snovi budu "negativniji", nego da onda dobijete lošu reakciju na negativne snove jer ste zabrinuti. U drugoj anksioznosti dvostrukog vezivanja, stres u trenutnom vremenu može dovesti do lišavanja sna i redovnog buđenja tokom noći.

Ali, da li anksiozni snovi imaju funkciju?

Arnulf misli da "noćni terori" i anksiozni snovi imaju svoju funkciju. Studija iz 2014. godine kaže da skoro 90 odsto studenata doživljava "noćni teror" u noći pred polaganje ispita.

Učenici te studije su imali slične snove: neki nisu mogli da pronađu ispitnu salu, a drugi su kasnili. Mnogi su sanjali i da su zaokružili pogrešan odgovor na prvo pitanje, čime je svaki sledeći odgovor bio pogrešan. Jedan učesnik je sanjao da su zidovi i zavese pokriveni hemijskim formulama, a drugi da je umesto ispitnog papira parče hleba.

Izabel Arnulf kaže da joj je jedan od omiljenih anksioznih snova, san u kom se ljudi trude da dovrše ono što su počeli. Kao primer je navela jednu studentkinju koja u snu nije mogla da se seti odgovora na jedno pitanje, ali je otišla do svog stola, otvorila udžbenik na odgovarajućoj stranici i počela da čita ono čega nije mogla da se seti.

Arnulf kaže da su ovakvi snovi najrazvijenija ilustracija korelacije koja je otkrivena u istraživanju: odnosno, da su studenti koji su imali najizraženije snove u noći pred ispit, postigli najviše ocene.

- Šta god se desilo u mozgu tokom te noći, dalo je kognitivnu dobrobit u poređenju sa ostalim studentima. - kaže Izabel Arnulf.

Nalazi Izabel Arnulf su zasnovani na nečemu što se zove "teorija simulacije pretnji" , a smatra se da ljudi uvežbavaju zastrašujuće situacije u svojim snovima i da ih one pripremaju za suočavanje sa tim situacijama u stvarnom životu. Ako sanjate da se suočavate sa lavom, a ujutro imate bitan razgovor, teorija je da ćete biti bolje pripremljeni za susret. Razvijena verzija ovoga je "teorija simulacije socijalne pretnje", koja se usredsređuje na ideju da nas snovi spremaju za društveni stres.

Zašto se onda neki snovi uporno ponavljaju?

Dr Dejvid Bel, psihoanalitičar u "Institutu za psihoanalizu", kaže da se snovi nakon teške traume često ponavljaju i da to sugeriše da može postojati neka vrsta podrazumevane vrednosti, što znači "završiti ponavljanje i ponovo, bez rasta ili upravljanja, proživeti isti traumatičan događaj".

U ovom scenariju, ponovljeni "noćni teror" je veliki problem u sistemu snova. Naravno, to nisu samo traumatski snovi već i potreba za popravljanjem i totalnim obnavljanjem. Drugim rečima, snovi upravljaju našom nesvesnom preokupiranošću. Ponavljanje iste noćni more, može predstavljati čak i strah od izlaganja ili ponižavanja.

- Jednostavno sanjamo o tim stvarima koje su nam na umu tokom dana, tako da nam one ostaju na umu i kada spavamo... To samo znači da se naš mozak ne isključuje u potpunosti. - stoji na sajtu Svensi Univerziteta.

Zadra, sa druge strane, veruje da neki loši snovi imaju trajne posledice. On ističe da, osim u slučaju ljudi sa posttraumatskim stresnim sindromom, samo 1-2 odsto svih "noćnih terora" uključuju tačne replike stvari koje smo videli. Umesto toga, snovi često imaju bizarne ili neuobičajene strukture ili usaglašavaju naizgled različita iskustva i likove. Zadra je uveren da "bez obzira na funkciju snova, onu se izvršavaju kako se san odvija ... i verovatno više na nivou korteksa, izvan naše neposredne svesti, gde naši mozgovi pokušavaju da povežu aktuelne probleme sa utvrđenim mrežama prošlih iskustava kako bi videli koja sećanja su relevantna za nedavne događaje ".

- Naša sposobnost da se setimo svojih snova "nema nikakvog značaja". Ako se sećate da su vaši snovi važni, bolje ćete ih zapamtiti. Na kraju krajeva, većina nas ima jedan i po do dva sata REM faze svake noći, a to je  faza u kojoj se snovi uglavnom pojavljuju. Ipak sećamo se veoma male frakcije naših snova. - kaže dr Antonio Zadra.

On veruje da je "spavanje veoma važno za konsolidovanje sećanja i učenje novih veština", bilo emocionalno, kognitivno ili čak fizičko. Na primer, studija nemačkih sportista je pokazala da je skoro 10 odsto njih smatralo da mogu da koriste svoje lucidne snove (kada je sanjar svestan da sanja) i da to uklapaju u aspekte svog nastupa.

Na kraju krajeva, mi pravimo čitav komplikovani film dok spavamo. "Noćni terori" su stanje koje još ne možemo u potpunosti da objasnimo, a doživlavaju ih i mala deca, samo što ona nisu u mogućnosti da ih opišu kao odrasli. Naučnici su utvrdili da "što je emocija intenzivnija, verovatnije je da će se pojaviti u snu", a svi mi imamo određene emocije.

VIDEO: Svakog jutra se budi pored svinje od preko 100 kilograma

(Telegraf.rs / Izvor: msn.com)