Otkrivamo sve o revolucionarnom istraživanju o raku koje je osvojilo Nobelovu nagradu za medicinu u 2018.

Nakon ovoga će možda biti moguće izlečiti sve vrste raka sa manje agresivnim tretmanima

Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu je juče (ponedeljak, 01. oktobar) dodeljena istraživanju raka dr Džejmsa P. Alisona i dr Tasukua Honjoa, čije su studije dovele do revolucionarnih lekova koji mogu da oslobode imuni sistem od ove smrtonosne bolesti.

Koliko je puta normalno da se probudite tokom noći?

Preporučujemo

- Rad istraživača je revolucionirao otkriće u lečenju karcinoma, a otkriva kako da se otklone "kočnice" koje sprečavaju imunji sistem da napadne karcinom. - rekla je Nobelova skupština Švedskog Instituta Karolinska, koja dodeljuje nagradu.

Ova otkrića su dovela do nove klase lekova, nazvanih "inhibitorima kontrolnih punktova", koji sada čine četvrti stupanj tretmana karcinoma, zajedno sa operacijama, zračenjem i hemoterapijom. Dr Alison je proučavao protein koji je ranije bio identifikovan kao ograničenje imunog sistema, dok je Honjo otkrio još jedan protein koji sprečava imuni sistem da deluje.

Alison, predsedavajući odeljenja imunologije u "MD Anderson Cancer Centru" je rekao na konferenciji za novinare da je "u stanju šoka" nakon što je sinoć čuo da je osvojio nagradu. Ujedno, naglasio je važnost podrške mediciskim naukama.

- Nisam ušao u ovo istraživanje da izlečim rak. Želeo sam da otkrijem kako T ćelije rade. - rekao je dr Alison.

Novi tretman se pokazao naročito korisnim za neke pacijente sa naprednim melanomom, rakom bešike i rakom pluća, što je izazvalo novu nadu u onkologiji i tržištu lekova vrednih milijardu dolara. Mnogi pacijenti nemaju koristi od ranijih lekova, a još nisu otkriveni efikasni lekovi za lečenje raka pankreasa i glioblastoma. Osim toga, terapije mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte i obično koštaju više od 100,000 dolara godišnje. Tu na scenu stupa novo otkriveni lek, koji treba da podstakne imuni sistem da sve odradi sam.

- Najveći izazov je da razvijete prave kombinacije da biste dobili odgovarajući procenat pacijenata koji su odgovorili na terapije. Istraživanja uvek dugo traju. - rekao je Alison

Dr Honjo, iz Kjotoa u Japanu, je rekao da je započeo istraživanje nakon što njegov školski drug umro od raka želuca.

Ranija istraživanja su radila na pokušaju da se imuni sistem koristi kao oružje protiv karcinoma (ideja koja se razrađuje već više od jednog veka), ali su postigla samo male rezultate sve do ove studije sa inhibitorima kontrolnih punktova. Tokom proučavanja proteina poznatog kao CTLA-4, koji je identifikovan kao kočnica na imunom sistemu, dr Alison shvatio implikacije za lečenje karcinoma. On je razvio antitela koja mogu da neutrališu protein CTLA-4 i dobio je spektakularne rezultate na stdiji sa miševima.

U međuvremenu, Honjo je otkrio drugačiji protein, koji se naziva PD-1, koji isto tako deluje kao kočnica na imuni sistem, ali putem drugog mehanizma. To je dovelo do razvoja anti-PD-1 lekova kao što je "pembrolizumab", takođe poznat i kao "Keytruda", koji je odobren u 2014. godine. Od tada je nekoliko sličnih lekova odobreno.

Iz komiteta za Nobelove nagrade je rečeno da su se terapije protiv PD-1 pokazale efikasnijim od lečenja protiv CTLA-4. Kombinovanje ova sistema može biti još efikasnije, kao što je pokazano kod bolesnika sa melanomom. Međutim, kombinovanje dve različite imunoterapije može dovesti i do opasnih neželjenih efekata kojima se mora pažljivo upravljati.

(Telegraf.rs / Izvor: sciencealert.com)