Da li vaše dete pije dovoljno vode?

Hidracija je veoma bitna za pravilan razvoj, pa bi mališanima trebalo nuditi vodu što češće

Adekvatan unos tečnosti je od velikog značaja za pravilno funkcionisanje organizma u celini.

Na hidraciju beba i dece trebalo bi posebno obratiti pažnju, jer najmlađi često ne umeju da kažu i pokažu kada su žedni, ili pak mogu zaboraviti da piju vodu, ukoliko su zaokupljeni igrom.

Količina vode potrebna za pravilno funkcionisanje dečjeg organizma zavisi od uzrasta deteta.

U prvim mesecima života, novorođenčetu nije neophodno davati dodatnu tečnost, ukoliko se hrani majčinim mlekom. Međutim, ukoliko beba pije adaptirano mleko, preporučuje se priprema sa niskomineralnom negaziranom flaširanom vodom, kao i dodatno davanje vode između obroka.

Novorođenčad bi dnevno trebalo da unose od 100 do 190 ml tečnosti po jednom kilogramu telesne težine. 

Kada se krene sa uvođenjem čvrste hrane u ishrani deteta, potrebno je da se bebi da po nekoliko gutljaja niskomineralna vode dnevno između podoja ili obroka.

Odojčad od šest do 12 meseci života bi trebalo da unose od 800 do 1000 ml tečnosti u toku dana. 

Mališani najčešće ne umeju da pokažu da su žedni, tako da bi bilo dobro da im se uspostavi redovan režim hidracije tokom dana. Preporuka je da flašica vode bude na vidnom mestu, kako bi dete moglo da uzme vodu kada oseti potrebu ili ožedni.

Deca uzrasta od jedne do tri godine bi trebalo da unesu od 1100 do 1300 ml tečnosti u toku dana, što je oko četiri čaše vode.

Starija deca predškolskog uzrasta jasno mogu da ukažu na svoje fiziološke potrebe, ali se dešava da zaborave da uzmu tečnost, te ih je s vremena na vreme neophodno podsetiti da piju vodu.

Potrebe za vodom uzrasta od tri do šest godine su oko 1600 ml tečnosti u toku dana, odnono oko 5 čaša vode.

Kako pomoći detetu koje je dehidrirano?

U odnosu na odrasle, deca su podložnija dehidraciji, pa je rano prepoznavanje simptoma od ključne važnosti. Prvi vidljivi pokazatelji blage do umerene dehidracije beba su suve pelene i/ili uvučena fontanela, dok kod starije dece simptomi mogu biti brojniji od izostanka mokrenja, suvih usta, pa sve do pospanosti i umora.

Šta raditi ukoliko dođe do dehidracije?

Lečenje dehidracije zavisi od njenog stepena, odnosno koliko je tečnosti izgubljeno iz organizma. Kod blage i umerene dehidracije odojče treba nastaviti dojiti, odnosno hraniti i nuditi mu vodu što češće. Starija deca treba da unose što više tečnosti i vode, ali i lakše hrane poput kompota, bistre supe i sokova od citrusa.

Jedina zaštita od dehidracije je pravovremena prevencija. Preporučuje se negazirana niskomineralna voda, jer ne opterećuje organizam, lako se i brzo apsorbuje i na najbolji način štiti najmlađe od dehidracije. Flaširana voda, takođe pomaže u praćenju količine tečnosti koju je dete konzumiralo.

(Telegraf.rs/ PR)