Sa vegankom Marinom koja 15 godina nije jela meso: Voće je najbolje gorivo, a zdrava hrana nije ona koju kupujete u "zdravoj hrani"

U moru dijeta i načina ishrane teško je odlučiti se za onaj koji će vam najviše odgovarati

Zdrava ishrana podrazumeva mnogo različitih namirnica, a kada odlučite da se ozbiljno tome posvetite rezultati neće izostati.

Fotografije istih obroka uz male izmene pokazaće vam kako možete da jedete sve što želite - a da ipak izgubite kilograme

Preporučujemo

Marina Grubić (33) rođena je i odrasla u Novom Sadu, a pre 15 godina odlučila je da konzumira vegansku hranu i za veoma kratko vreme postala je njen glavni promoter. Završila je studije engleskog jezika, ali i brojne edukacije iz oblasti koja nju najviše interesuje - zdrava ishrana. Završila je školu biljne ishrane Univerziteta Kornel i školu zdrave ishrane i zdravlja Vibrant Health And Wealth Academy. U razgovoru za Telegraf.rs ona je otkrila u čemu je tajna njene ishrane i zašto se baš za nju odlučila, kao i kakve blagodeti ona pruža.

- Moj način ishrane se izdvaja od ostalih promovisanih dijeta i ishrana po tome što je u skladu sa prirodnim zakonom: svaka vrsta ima ishranu za sebe. Ljudi imaju simbiotsku vezu sa drvećem voća, anatomija ljudskog tela je savršena građa sakupljača plodova, a fiziologija ljudskog tela odgovara i hranljivim sastojcima iz voća, objašnjava ona.

Istakla je da zdrava hrana nije ona koju možemo da nađemo u radnjama koje se tako zovu, već da je zdrava svežina i sve ono što je priroda sama napravila. To je celovita, zrela, sveža, neobrađena hrana kao što su plodovi sa drveća.

Marina za ručak jede sezonsko voće kao što su breskve ili dinje, banane, grožđe, a za večeru obično jede salatu ili špagete od tikvica u nekom prelivu. Za ručak ponekad pojede i dva kilograma bresaka, ali kaže da je to za nju normalna porcija.

Savetuje da jedemo kada smo gladni i da izbegavamo grickanje između obroka. Prava glad se dobro prepoznaje i tada trebamo da jedemo, a ne zato što ne treba preskakati obroke.

Što se tiče benefita za zdravlje od ovakvog načina ishrane ona kaže da ih ima mnogo.

- Samo neke od njih su poletna energija, lako varenje i eliminacija hrane, čista koža, neznojenje, dubok san, lako buđenje ujutru, čisti krvni sudovi, smanjen rizik od bolesti zapadnog sveta i mnoge druge. Niko nikoga ne tera da živi po određenom režimu, jer je svaka odluka individualna. Ako se odlučite za ovakvu ishranu, onda ništa lakše. Voće je najbrža hrana jer nema ništa jednostavnije od toga da pojedete breskvu ili bananu, navodi Marina.

Voće je lako za varenje i oduzima malo energije, a pri tom daje instant gorivo, najzdravije šećere koji su glavno gorivo naših ćelija i kaže da ukoliko ne možemo da pojedemo zdrav obrok trebamo da ga preskočimo.

- Ja ne delim savete. Moj predlog je da svako ko spada u ljudski rod počne da se hrani hranom koja je namenjena ljdskom rodu. Ishrana voćem i povrćem nema kontraindikacije. Dovoljna je jedna poseta klanici, a zatim bolničkim odeljenjima koja su prepuna ljudi obolelih od nakupljenih životinjskih masti u organizmu, ćelijama, jetri i krvnim sudovima, ali i  životinjskim proteinima u zglobovima da shvatimo šta je dobro za nas, rekla je za Telegraf.rs.

Dodala je da su moguće komplikacije ukoliko se sprovodi neka loša interpretacija sirove ishrane kao što je premalo kalorija iz voća, premalo ili previše kalorija generalno, ili visokomasna sirova hrana. Organizmu je potrebno od par dana do par nedelja da bi se navikao na novi način ihrane. Početni period može da bude i teži zbog navika koje vuku na staro ili zbog intenzivnog čišćenja organizma.

- Ako se čovek fokusira na sve koristi i uživa u svežim zalogajima, kada se pročisti čulo ukusa i dođe do regeneracije čitavog tela, onda se uvidi da se isplatilo izdržati taj kritični prelazni period, rekla je za kraj.

(Telegraf.rs/M.K.)