Premalo kalorija, malo masti i nedostatak ugljenih hidrata: 10 navika koje čine anksioznost još gorom

Anksioznost je u naglom porastu, a mnogi njeni okidači se mogu držati pod kontrolom, samo treba naučiti kako da ih prepoznate

Mnogo ljudi se svakodnevno bori sa problemima mentalnog zdravlja. Iako se svest o ovim stanjima povećava, još uvek ima mnogo osoba koje ne znaju kako da identifikuju i tretiraju to što se dešava sa njihovim mentalnim zdravljem. Naprimer, anksioznost je preterano česta boljka, a čini se i da je u porastu. Sadašnje procene pokazuju da se najmanje 40 miliona odraslih bori sa anksioznošću.

Manuka med je najskuplji na svetu: 500 grama košta 16.000 dinara, a razlog za to je samo jedan (VIDEO)

Iako su mnogi uzroci mentalnih tegoba u velikoj meri neizbežni, postoje određeni faktori koji mogu pojačati ili pogoršati neke simptome. Razlika između osećaja uznemirenosti i anksioznog napada može biti velika, ali se može držati pod kontrolom. Izbegavanje okidača anksioznog napada je na prvom mestu. Čak i ne shvatajući šta može izazvati simptome anksioznosti, ljudi često stvaraju navike koji im pojačavaju zabrinute, nervozne i uznemirujuće misli koje bi mogli da izbegnu.

Simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe. Uobičajeni signali koje možete doživeti uključuju ubrzano disanje, nervozu, osećaj panike, znojenje i treperenje. Da biste ublažili efekat ovih simptoma, pokušajte da izbegnete neke od ovih navika.

10 navika koje čine anksioznost gorom:

1. Uvek proveravate telefon

Telefoni služe kao laka distrakcija od svakodnevnog života, nudeći obećanje stalne društvene interakcije i stimulacije. Međutim, njihovi efekti mogu biti mnogo štetniji nego što su korisni. Dokazano je da platforme društvenih medija kao što su Instagram i Fejsbuk povećavaju simptome anksioznosti i depresije kod onih koji ih koriste. Čak i proveravanje e-pošte često može imati štetan efekat. Navika proveravanja obaveštenja na telefonu je povezana sa većim nivoima stresa u svim starosnim grupama.

2. Pijete alkohol

Prema Američkom udruženju za lečenje anksioznosti i depresije, ljudi koji pate od anksioznosti češće piju alkohol, iako to možda nije najbolja stvar za njihovo mentalno zdravlje. Studija iz 2012. je pokazala da upotreba teškog alkohola može promeniti strukturu mozga i učiniti da osoba postane sklonija osećanju simptoma anksioznosti.

3. Pijete kafu

Kafa ima svoje zdravstvene prednosti, ali preterivanje može uticati na anksiozne napade. Kofein je stimulant, što znači da može povećati srčanu frekvenciju i učiniti da se ljudi osećaju opreznijim. Međutim, studije pokazuju da stimulativni efekti kofeina mogu učiniti ljude sa anksioznošću nervoznijim. Ako vam je potreban napitak sa manje kofeina, probajte jednu od alternativa za kafu.

4. Jedete malo ugljenih hidrata

Da li žudite za ugljenim hidratima kada ste tužni? Za to postoji biološki uticaji, prema klinici Mejo, ugljeni hidrati povećavaju nivo serotonina u mozgu, olakšavajući anksioznost i poboljšavajući raspoloženje. Cela zrna, kao što su kinoa, hleb i kaša od celog zrna pšenice, ovsena kaša, imaju esencijalne hranljive sastojke koji održavaju energiju tokom celog dana.

5. Jedete hranu sa malo masti

Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u namirnicama kao što su losos, orasi i ulje od kanole, smanjuju štetne upale i smiruju simptome anksioznosti. Ako ne jedete dovoljno ovih zdravih masti, verovatno ćete osećati efekte anksioznosti. Drugi razlozi zašto bi trebalo da jedete više masti? Masti pomažu srcu, mozgu i drugim organima funkcionišu bolje.

6. Jedete premalo kalorija

Ljudi ponekad potcenjuju broj kalorija koji im je potreban za jedan dan, pogotovo kada računaju kalorije u svrhu gubitka težine. Unos premalo kalorija je stvarno loša ideja, kako za vaše fizičko tako i za mentalno zdravlje. Kada ne jedete dovoljno, vaša anksioznost postaje naglašena. U jednoj studiji koja je ispitivala efekte ishrane ograničenim brojem kalorija, se kaže da su se reperkusije sa ishrane proširile na ostatak života učesnika, čak i na anksioznost. Iako su specifičnosti ovih efekata još uvek nejasne, znamo da dijete pogoršavaju postojeća stanja mentalnog zdravlja, uključujući i anksioznost.

7. Besnite tokom vožnje

Vožnja je definitivno stresna, pogotovo kada vozite kroz guste i zakrčene saobraćajnice. Ali, ljutnja koju izaziva gužva dok vozite, neće vam pomoći. Zapravo, to će vam samo pojačati fizičke simptome anksioznosti, kao što je povećana srčana frekvencija i napetost mišića. Ovi fizički simptomi mogu da vas dovedu do ozbiljnijeg anksioznog napada.

8. Negativne misli

Modeliranje negativnih misli može biti nezgodno, naročito u društvu. Prema klinici Mejo, pozitivno razmišljanje je od suštinskog značaja za ublažavanje stresa. Postoje neke jednostavne stvari koje možete učiniti kako biste poboljšali svoju sliku. Probajte neke od njih i fokusirajte se na podsticanje zahvalnosti.

9. Nikad ne vežbate

Ako preskočite jedan tretman u teretani, nećete napraviti veliku razliku, ali ako uopšte ne vežbate mentalno zdravlje bi moglo da oseća negativne efekte toga. Studije su pokazale da nedostatak fizičke aktivnosti, može dovesti do povećanja osećaja anksioznosti. Ne morate intenzivno vežbati da biste ublažili simptome anksioznosti, čak i vežbanje niskog intenziteta može napraviti veliku razliku u raspoloženju. Idite u šetnju posle posla ili plivajte, jer svaki pokret, ma koliko intenzivan, može biti koristan za balansiranje stresnih hormona.

10. Ne pijete dovoljno vode

Mnogi ljudi to čak i ne shvata, ali ne pije dovoljno vode svakog dana. Da li znate koliko vode treba da pijete? Ako ne pijete dovoljno, možete osetiti niz fizičkih efekata. Dehidratacija može uticati čak i na mentalno zdravlje, jer utiče na brzinu rada srca i može učiniti da se osećate anksiozno. Dehidratacija može izazvati napade panike kod ljudi koji su uznemireni.

(Telegraf.rs / Izvor: msn.com)