Ako ste ove nedelje imali alergiju na ambroziju, spremite se za sledeću - biće najgora nedelja u ovoj godini

Iz godine u godinu broj osoba alergičnih na polen ambrozije je sve veći, a zabrinjavajuće je to što je u tom broju sve više dece

Polen ambrozije je jedan od najjačih prirodnih alergena, a sezona polinacije ambrozije traje od kraja jula, pa do kraja septembra, što znači da smo baš na sredini sezone. Najveće vrednosti koncentracije polena ambrozije u vazduhu, do sada su registrovane u drugoj dekadi avgusta i prvoj dekadi septembra. Sezonske alergijske reakcije najčešće su izazvane polenom, a ne plodovima ambrozije.

Agresivno ubija ćelije sa oštećenom DNK: "Zombi gen" je ponovo uskrsao i može biti najjači lek za lečenje raka

Preporučujemo

Polen ambrozije je prisutan u atmosferskom vazduhu svake godine u istom vremenskom periodu. Koncentracije polena ambrozije mogu izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba, a u našim uslovima se beleže tokom 6 -10 sedmica u sezoni polinacije. Alergijske bolesti su najraširenije hronične bolesti današnjice. Danas, više od 60 miliona Evropljana pati od simptoma alergijskih reakcija na polen ambrozije. Prisutan je trend povećanja obolevanja bez obzira na rasu, pol, starost i socijalni status.

Kod alergičnih osoba polen ambrozije izaziva niz reakcija kao što su kijanje, kašljanje, suzenje, svrab, crvenilo na koži i slično. Svi ovi simptomi zajedno dovode do alergijskog rinitisa, a u težim slučajevima i alergijske astme. Osobe alergične na polen ambrozije se leče u ambulantama Domova zdravlja i po konstatovanju simptoma alergije upućuju na testiranje testom preko kože.

Po dijagnostifikovanju alergičnosti na polen ambrozije, lečenje se provodi antihistaminicima, kortikosteroidima i slično. Iz godine u godinu broj osoba alergičnih na polen ambrozije je sve veći, a zabrinjavajuće je to što je u tom broju sve više dece alergične na polen ove opasne alergene biljne vrste. U suzbijanju ove opasne korovske i alergene biljne vrste treba se pristupiti integralnom metodom koja podrazumijeva primenu svih odgovarajućih preventivnih, indirektnih i direktnih mera sa ciljem njenog uništavanja.

Širenje ambrozije je veliki ekološki problem, jer oduzima prostor domaćim biljnim vrstama, a pred njom uzmiču i poljoprivredne kulture, stoga je opasna ne samo za zdravlje stanovništva, već i za poljoprivredna područja.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (merna mesta na Novom Beogradu i Zvezdari) polen ambrozije je u porastu, a najveća koncetracija polena se očekuje već od sredine avgusta. Sa prvim dužim sunčanim intrevalima, biljke ambrozije će nastaviti svoj biološki tok i šitriti polen, kog je bilo manje tokom perioda kada su padale kiše.

Najjači udar polena ambrozije je tradicionalno od sredine avgusta do sredine septembra, znači da je taj period tek pred nama. Ambrozija, je u proseku prisutna  93 dana godišnje, dok je kopriva prisutna 145 dana. Ipak, ambrozija je opasnija, zbog visokog alergenog potencijala koje njeno zrno ima. Osobe koje su alergične bi trebalo da već sada pripreme anithistaminike (lekove protiv alergija), uz obavezne sa lekarom.

Osim što je Beograd prepun ambrozije, dodatni problem je što polen može da preleti i više stotina kilometara. Prošle godine je u Beogradu izmereno 68 polenovih zrna po kubnom metru, a granična vrednost je 15.

Vrsta "Ambrosia artemisiifolia" je jednogodišnja zeljasta biljka. Vegetacioni period ambrozije traje 150 – 170 dana, zavisno od ekoloških uslova. U našim uslovima pojavljuje se sredinom aprila, počinje da sveta polovinom jula i cveta obično sve do pojave prvih mrazeva. Ambrozija ima karakteristični morfološki opis i prepoznaje se prema izgledu korena, stabljike, lista, cveta (muškog i ženskog) i ploda.

Koren ambrozije je jak, vretenast, dobro obrastao bočnim korenčićima i lako prodire u zemljište, dajući biljci čvrstoću i mogućnost lakog pristupa vodi i hrani zavisno od podloge. Koren ne prodire duboko, pa je ambrozija sposobna da se ukorenjuje na vrlo plitkim i zbijenim zemljištima. Listovi ambrozije su naspramni i perasto deljeni u uske, izdužene, lancetaste režnjeve, pa svojim morfološkim izgledom podsećaju na pelin. Jasna je razlika između lica i naličja lista. Lice je tamnozelene, a naličje sivozelene boje. Ova razlika je izazvana različitom količinom dlačica na lsitu.

Stablo je zeljasto, od osnove razgranato i u gornjem delu gradi grm. Boja stabla je zelenkasto siva (u početku vegetacije) do crvenkasta (krajem vegetacije). Skoro čitavo stablo je obraslo dugim belim dlakama. Na preseku je okruglo i četvorougaono. Ambrozija je visoka 1 do 1,5 metar, a na plodnijim zemljištima naraste i preko dva metra.

Cvet ambrozije je relativno sitan i grupisan u glavice, koje se formiraju na vršnim delovima stabla i granaju se u pazuhu gornjih listova. Prašnici proizvode veliki broj polenovih zrna, aplod ambrozije se naziva ahenija, koja se formira u okviru ženskih cvasti. U aheniji se nalazi seme obavijeno čvrstim omotačem, karakterističnog izgleda. Ahenija je najčešće jajastog oblika sa 5 – 7 bodljastih izraštaja.

Alegričnim osbama se tokom perioda pojačane polinacije preporučuje odlazak na more. 

VIDEO: Koje cveće najbolje odbija insekte?

(Telegraf.rs)