Ugljeni hidrati nisu neprijatelj: Naučite da razlikujete dobre od loših i smršajte bez gladovanja
Većina dijeta nam savetuje da se odreknemo ugljenih hidrata
Iako ih često prozivaju da su opasni po našu liniju i da mogu da nas ugoje, ugljeni hidrati su neophodni našem organizmu kako bi mogao normalno da funkcioniše.
Ovo je jedina vrsta hrane koja izaziva gojenje, i nema veze sa hlebom i krompirom
Preporučujemo
Jedite apsolutno sve i mršavite: Zgodna blogerka objasnila razliku između zdrave i brze hrane i otkrila u čemu je tajna dobrog izgleda
Mršavite kao Francuskinje - do 6 kilograma manje nedeljno bez gladovanja
Ugljeni hidrati su odličan izvor energije koji čine da telo može da se pokreće i troši, a razgrađuju se u glukozu koja je omiljeno gorivo za mozak. Nisu svi ugljeni hidrati isti, već su neki bolji od drugih.
Loši ugljeni hidrati su jednostavni, obrađeni ugljenihidrati koji sadrže dodati šećer. Neke od najgorih su beli hleb, kolači, gazirani sokovi, energetska pića i bela pasta. Unosom ovih ugljenih hidrata samo gomilate nepotrebne kalorije. To ne znači da trebate da se preznojavate kada odlučite da pojedete neki slatkiš s vremena na vreme.
Postoje i dobri ugljeni hidrati čiji su izvor cele žitarice, pasulj, voće i povrće. Oni su dobri jer su bogati vlaknima i hranljivim sastojcima, a mnogi sadrže magnezijum, proteine i bitne vitamine i antioksidanse.
U dobre ugljene hidrate spadaju: kinoa, ovsena kaša, kokice, crni pasulj, leblebija, jabuke, banane, šargarepe i slatki krompir. Njima treba duže vreme da se svare i pretvore u šećere.
Ugljeni hidrati treba da čine od 45 do 65 odsto dnevnog unosa kalorija. Obratite pažnju na podatke koji se nalaze na poleđini pakovanja proizvoda koje kupujete.
VIDEO: Sumo rvanje, sport koji vodi u bolesti
(Telegraf.rs/womenshealthmag.com)