Šta je hepatitis, šta ciroza, a šta žutica i šta vas od svega toga može ubiti?

Jetra, kao jedan od najvažnijih organa u telu, usled ovih oboljenja može početi da slabi ili da otkazuje, što na kraju dovodi do fatalnih ishoda

Normalno je da se plašimo bolesti i da ne želimo da razmišljamo o njima, ali ako na vreme naučimo da raspoznajemo simptome možemo da odreagujemo na vreme i da sprečimo neke fatalne ishode. Sve tri grupe ovih oboljenja su vezane za jetru, tačnije za zapaljenske procese u jetri. Jetra, kao jedan od najvažnijih organa u telu, usled ovih oboljenja može početi da slabi ili da otkazuje, što na kraju dovodi do fatalnih ishoda i smrti.

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu, a ovih 10 znakova govore da je počela da vam otkazuje

Preporučujemo

Šta je hepatitis, šta ciroza, a šta žutica i šta vas od svega ovoga može ubiti?

Šta je hepatitis?

Prema medicini, hepatitis je svaka upalna bolest jetre koja dovodi do oštećenja ili uništenja njenih ćelija (hepatocita). Bolest se manifestuje abdominalnim bolom, povišenom teslesnom temperaturom i hepatomegalijom (povećanje jetre).

Neki hronični oblici hepatitisa se manifestuju malim brojem znakova i simptoma i to tek kada je došlo do dugotrajne upale koja je dovela do zamene ćelija jetre vezivnim tkivom, odnosno kada je došlo do ciroze. Hepatitis se može javiti u nekoliko različitih oblika, a najčešći su hepatitis A, hepatitis B i hepatitis C.

Hepatitis A

HAV je enterovirus koji se prenosi fekalno-oralnim putem (na primer kontaminirana hrana), a izaziva akutnu vrstu hepatitisa, dok hronični ne postoji. Imuni  sistem obolele osobe stvara antitela protiv hepatitisa A koja će zaštiti organizam. Kao mera prevencije postoji vakcina protiv hepatitisa A. Ovaj oblik se najčešće javlja kod dece i beba.

Hepatitis B

HBV izaziva i akutni i hronični hepatitis kod bolesnika koji nisu u mogućnosti da uklone virus. Prenos može biti preko zaražene krvi, polnim odnosom ili vertikalnim prenosom (s majke na fetus). Ipak, u 50 posto slučajeva uzrok infekcije se ne može se odrediti, 95 posto pacijenata se izleči i stvori antitela protiv virusa hepatitisa B, ali 5 posto bolesnika se ne izleči i razvije hroničnu infekciju.

Samo su osobe sa hroničnim tipom hepatitisa pod rizikom od nastanka dugotrajnih komplikacija. Osobe sa hepatitisom B stvaraju antitela protiv virusa hepatitisa B, ali ta antitela se ne nalaze u dovoljnoj velikoj količini da suzbiju infekciju koja se smešta u DNK napadnutih ćelija jetre.

Stalni nastanak virusa u kombinaciji sa antitelima, može da stvori komplikovanu imuno-bolest, tipičnu za takve bolesnike. Postoji vakcina za prevenciju nastanka infekcije hepatitisom B. Zbog hroničnih komplikacija hepatitisa (ciroza i hepatocelularni karcinom), godišnje umire od 500.000 do 1.200.000 osoba. Hepatitis B je endemičan u velikom broju južno-istočnih Azijskih država, gde su ciroza i hepatocelularni karcinomi sve češći uzroci smrti.

Hepatitis C

HCV (izvorno "non-A non-B hepatitis") se ne prenosi seksualnim kontaktom, već samo preko krvi. Dovodi do nastanka hroničnog oblika hepatitisa, koji obično prelazi u cirozu. Može ostati bez simptoma 10-20 godina, a ne postoji vakcina protiv njega. Osobe sa hepatitisom C su sklone zarazi hepatitisom A ili B. Stoga se sve osobe sa hepatitisom C vakcinišu protiv hepatitisa A i hepatitisa B.

Šta je ciroza?

Ciroza jetre je stanje u kom su svi delovi jetre zahvaćeni patološkim promenama. Uzrok ciroze može biti prekomerna upotreba alkohola i tada se radi o alkoholnoj cirozi. Unošenjem velikih količina alkohola se stvara velika količina masti, što jetri onemogućava da zadovolji potrebe za kiseonikom. Kao odgovor imunog sistema na ovakvo stanje dolazi do upalnog procesa koji uništava ćelije jetre. 

Ciroza jetre predstavlja ireverzibilno (nepovratno) oštećenje hepatocita (ćelija jetre). Jedan od uzroka ciroze jetre je i hronični hepatitis (A, B, C, D). Mogu je izazvati i primarna bilijarna ciroza, nasledna oboljenja, vaskularna oboljenja, infektivna oboljenja, lekovi. Cirozu kao hroničnu bolest karakterišu oštećenja tkiva, stvaranje fibroznih ožiljaka i progresivno propadanje funkcije jetre, nakupljanje tečnosti u abdomenu, krvarenja, povišen pritisak u portalnim krvnim sudovima i poremećaj određenih moždanih funkcija (hepatička encefalopatija).

Tokom stanja ciroze jetre svaki proces u organizmu je poremećen zbog nepravilnosti u njenom radu. Osećaj malaksalosti, gubitak telesne težine, povišena temperatura i žutica se javljaju kao posledica nemogućnosti jetre da odstrani bilirubin.

Šta je žutica?

Žutica je žućkasta obojenost kože, membrana vežnjače (konjunktive) preko beonjača, i drugih vidljivih sluzokoža izazvana hiperbilirubinemijom ili povišenim novoima bilirubina u krvi. Hiperbilirubinemija izaziva i povišenje nivoa bilirubina u ekstracelularnoj tečnosti, mokraći i stolici. Koncentracija bilirubina u plazmi mora da bude tri puta veća od normalne vrednosti da bi obojenost postala vidljiva. U zavisnosti od lokalizacije patološkog procesa (u odnosu na jetru), koji remeti normalni fiziološki metabolizam bilirubina, žutica se deli na prehepatičnu, hepatičnu i posthepatičnu.

Žutica se često viđa kod oboljenja jetre kao što su: opstrukcija žučnih puteva, hepatitis, ciroza jetre ili rak jetre, tumori duodenuma, hemolitička anemija... Kod pojedinih osoba može se javiti i Dabin Džonsova žutica koja je izazvana kongenitalnom (urođenom) hiperbilirubinemijom.

Žutica nije bolest već jedan od kliničkih znakova koji se može pojaviti u različitim bolestima. Kada je nivo bilirubina blago povišen, žuticu karakteriše žućkasta boja koža. Kada je nivo bilirubina jako visok, obojenost kože ima tendenciju prelaska u braon boju. Žutica je zapravo hepatitis A, i javlja se nakon izloženosti virusom HAV.

(Telegraf.rs)