Glasno hrkanje može biti simptom opake bolesti koja pogađa mozak

Hrkanje je uobičajeno kod muškaraca srednjih godina sa prekomernom težinom i izaziva da se zidovi grla sužavaju tokom spavanja i tako ometaju disanje

Glasno hrkanje može biti rani simptom za probleme demencije i pamćenja, kažu naučnici. Ljudi sa opstruktivnom apnejom tokom spavanja, koja često izaiva glasno hrkanje, imaju lošije rezultate testova memorije, a takođe imaju i promene u mozgu koje su povezane sa demencijom.

Koja kobasica je najnezdravija: Pileća, hot dog ili svinjska?

Preporučujemo

Najmanje pola miliona Britanaca pati od hrkanja, što je uobičajeno kod muškaraca srednjih godina sa prekomernom težinom i izaziva da se zidovi grla sužavaju tokom spavanja i tako ometaju disanje. Naučnici sa Univerziteta u Sidneju sada sugerišu da bi ovo moglo da suzi delove mozga smanjujući nivoe kiseonika u krvi.

U istraživanju je utvrđeno da su osobe sa apnejem u snu imale smanjeni protok krvi u mozgu, posebno u memorijalnim centrima mozga i povezani su sa demencijom. Ove promene mozga su bile povezane sa lošim performansama u testu memorije, gde su ljudi dobili listu sa 15 predmeta koje su trebali da ponove nakon 20 minuta.

Trik od 5 sekundi za brzinsko podmlađivanje kože koji moraju da isprobaju sve žene iznad 40 godina

- Naši rezultati ukazuju na to da moramo da radimo skrining za opstruktivnu apneju tokom spavanja kod starijih osoba. Trebali bi takođe da pitamo starije pacijente koji pohađaju klinike za spavanje o njihovim sposobnostima razmišljanja i rezultatima na testovima memorije. Ne postoji lek za demenciju, pa je rana intervencija jako važna. S druge strane, imamo efikasan tretman za OSA. Ovo istraživanje pokazuje da dijagnostikovanje i lečenje OSA može biti prilika za sprečavanje kognitivnog pada pre nego što bude prekasno. - kaže dr Šeron Najsmit.

Rezultati istraživanja pokazuju da osobe sa niskim nivoom kiseonika u svojoj krvi, imaju smanjen nivo sive mase u lobanji. Ovaj gubitak zapremine mozga je povezan sa pogubnim gubicima pamćenja kod pacijenata sa demencijom. Iako studija nije usko povezana sa demencijom, otkrila je da su ljudi čije su se promene u mozgu videle na skenerima lošije uradili test od 15 predmeta.

- Između 30 i 50 procenata rizika od demencije dolazi zbog modifikovanih faktora, kao što su depresija, visok krvni pritisak, gojaznost i pušenje. Poslednjih godina istraživači su prepoznali da su razni poremećaji spavanja takođe faktori rizika za demenciju. - kaže dr Šeron Najsmit.

Apneja tokom spavanja se može tretirati pomoću uređaja za oslobađanje pritiska vazdušnih puteva, koji sprečavaju zatvaranje disajnih puteva tokom sna.

(Telegraf.rs / Izvor: dailymail.co.uk)