Plašili su nas komarcima i virusom Zapadnog Nila, a prava istina je da nam više preti ovih 5 bolesti

Kretanje virusa Zapadnog Nila je prisutno na Evropskom kontinentu od 60-tih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti

Zoonoze (grč. zoon - životinja i nosos - bolest) su grupa zaraznih bolesti koje su zajedničke ljudima i nekim životinjama, a mogu prelaziti sa životinja na ljude i obrnuto. Uzročnici u prvom redu kruže među životinjama i samo se povremeno prenose i na čoveka. Čovek se može zaraziti ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa pljuvačkom, izmetom, mokraćom i putem hrane. Glavni rezervoar za širenje opasnih zoonoza su glodari, šumski miševi i voluharice. Uzročnici zoonoza mogu biti bakterije, virusi, paraziti, gljivice, rikecije i prioni.

Zoonoze imaju veliki zdravstveni (epizootiološki i epidemiološki) i socijalni značaj. Javljaju se pretežno sporadično, ali i u obliku epizootija i epidemija sa visokim morbiditetom (smrtnošću), značaj njihovog kontrolisanja se povećava jer mogu da budu i idealno biološko oružje. Kada se spomene "epidemija" izazvana ujedom, ubodom ili kontaktom sa nekim životinjama, kod ljudi odmah nastaje panika, jer smo u prošlosti videli da bolesti koje prenose mogu da budu smrtonosne.

Preporučujemo

Krpelji u Srbiji mogu preneti samo dve bolesti i ne zna se koja je gora

Na svu sreću, naš prostor je pošteđen takvih pošasti i ugalvnom se zoonoze bilo kakve vrste jako retko javljaju. Najuobičajenije kod nas su besnilo, (koje je skoro istrebljeno), lajamska bolest koju prenose krpelji, a koja se uspešno leči, dok se slučajevi malarije i sličnih oboljenja beleže samo kod osoba koje su putovale u krajeve sveta gde su ove bolesti široko rasprostranjene.

Da li treba da brinemo o bolestima koje nam mogu prteneti životinje ili insekti još uvek nije poznato, ali jedno je sigurno da ne treba da paničimo na prvi pomen komaraca, paukova i krpelja. Ovde je spisak svih zoonoza na području Beograda iz prošle godine, kao što ćete videti na njemu nema zoonoza kakvih smo se plašili, tako da možete slobodno da odahnete i da prestanete da tražite u svakom komarcu tigrastog krvoloka koji prenosi virus zapadnog Nila. Spisak je načinjen od podataka kojima raspolaže Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu.

Dobro se čuvajte! 8 bolesti koje komarci mogu da vam prenesu

Zoonoze na području Beograda u periodu od 1984-2017: 

Antrax - broj obolelih 4

Brucellosis - broj obolelih 53

Febris haemorragica Crim-Congo - broj obolelih 1

Febris haemorragica cum syndroma renali - broj obolelih 66

Leptospirosis - broj obolelih 91

Lyme Borreliosis - broj obolelih 4.945

Psittacosis - Ornithosis - broj obolelih 75

Q Febris- broj obolelih 77

Rabies - Lyssa - broj obolelih 0

Salmonellosis - broj obolelih 22.286

Tetanus - broj obolelih 49

Toxoplasmosis - broj obolelih 155

Trichinellosis - broj obolelih 1.791

Tularemia - broj obolelih 23

Ukupno - broj obolelih 29.616

Među otkrivenim oboljenjima iz grupe zoonoza najzastupljenije su salmoneloze sa 75,25, lajmska bolest sa 16,70% (4.945) i trihineloza sa 6,05%. Ostale bolesti su otkrivene u znatno manjem procentu koji se kreće od 0,5% do 0,1%. Besnilo u ovom periodu nije otkriveno.

Od 2003. godine na području Beograda se otkrivaju epidemije opasnih zoonoza koje se dugi niz godina nisu javljale ili su registrovani samo sporadični slučajevi oboljevanja - bruceloza, leptospiroza, kju groznica i tularemija.

AKTUELNE ZOONOZE U SRBIJI 

1. Salmoneloze

Salmoneloze su alimentarne toksiinfekcije izazvane bakterijama (salmonelama), koje su otporne u spoljnoj sredini. Do sada je poznato više od 2.200 serotipova salmonela. Klinički se ispoljavaju sa povišenom telesnom temperaturom, bolovima u trbuhu, dijarejom, a ponekad i povraćanjem. Mogu da se ispolje u teškom obliku, a kod srednje teških slučajeva simptomi se gube od 2 do 5 dana. Salmoneloza može da se ispolji i u obliku lakog oboljenja. Zbog toga tačan uvid u morbiditet od salmoneloza nije poznat jer se oboleli sa lakšom kliničkom slikom obično ne javljaju lekaru i ne registruju oboljenje.

2. Trihineloza

Trihineloza je akutna parazitarno-invazivna bolest životinja i ljudi, a izazvana je parazitom Trichinella spiralis. Karakteriše se povišenom telesnom temperaturom, gastrointestinalnim poremećajima, bolovima u mišićima, otokom lica, a naročito očnih kapaka. Kod obolelog uzročnik može da izazove komplikacije na srčanom mišiću, plućima i mozgu. On može da bude uzrok ne samo dugotrajnoj smetnji već i smrti. Kao parazit larva Trichinella spiralis živi u mišićima divljih i domaćih životinja. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno meso ili proizvode od mesa sušenih na dimu, životinja zaraženih larvama. Glavni izvor zaraze za čoveka je meso domaće svinje u kome se nalaze larve Trichinella spiralis.

3. Leptospiroze

Leptospiroze su akutne, subakutne i hronične zarazne bolesti životinja i ljudi prirodno žarišnog karaktera. One se mogu sa životinja preneti na čoveka posredno i neposredno. Izazivač leptospiroza je bakterija - leptospira sa većim brojem patogenih serotipova iz grupe Leptospira interrogans od kojih je kod nas registrovano sedam. One mogu da budu patogene za životinje i ljude. Rasprostranjene su u celom svetu, a posebno im pogoduju priobalja i slivovi velikih reka. Leptospiroze kod čoveka su kratkotrajna akutna febrilna oboljenja sa manje-više karakterističnom kliničkom slikom i dobrim ishodom. Beleže se i teža oboljenja sa oštećenjem jetre i bubrega koja se mogu završiti i smrtnim ishodom. Ljudi se najčešće inficiraju preko kontaminirane sredine i direktnim kontaktom sa inficiranim životinjama, njihovim izlučevinama i proizvodima.

4. Bruceloza

Bruceloza je zarazno sistemsko oboljenje ljudi i životinja, tipično je raširena u celom svetu, a posebno u zemljama mediterana. Primarno je oboljenje velikog broja domaćih životinja (ovce, koze, goveda, svinje, psi). Uzročnik bruceloze je bakterija iz roda brucela, a spada u vrlo otporne mikroorganizme koji se i u spoljnoj sredini mogu održavati dosta dugo. U životnim namirnicama - mesu i mlečnim proizvodima, vodi i zemljištu mogu da žive i više meseci.

Čovek može da se zarazi preko inficirane životinje najčešće kontaktom sa njom, upotrebom nekuvanog ili nepasterizovanog mleka i proizvoda napravljenih od njega (mladi sir, maslac, pavlaka i drugo), upotrebom inficiranog mesa kao i udisanjem kontaminirane prašine. Brucela se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Prema težini kliničke slike bruceloza varira od lakih atipičnih formi koje predstavljaju veliki dijagnostički problem do teških akutnih oblika. Kod nelečenih ili nepravilno lečenih bolesnika moguće su komplikacije na plućima, srcu, zglobovima, nervnom tkivu, a smrtni ishod nastaje u oko 2,0% slučajeva.

5. Kju groznica

Kju groznica je rikecijska zoonoza koja se manifestuje znacima gripoznog sindroma. Obično počinje naglo sa jezom, povišenom temperaturom, teškom retrobulbarnom glavoboljom i znojenjem. Promenljivog je trajanja i težine kliničkog toka, sa čestim promenama na plućima koje su slične atipičnoj pneumoniji. Kju groznica je tipična prirodno žarišna bolest koju izaziva Coxiella burnetti. U prirodnim žarištima Q groznice najvažniji rezervoar i izvor zaraze su krpelji, jer se kod njih zaraza održava doživotno, a prenosi se i transovarijalno.

Inficiranje čoveka nastaje različitim putevima - pri upotrebi nekuvanog i nepasterizovanog mleka ili svežih mlečnih proizvoda od inficiranih ovaca, koza ili krava. Kontaktno prenošenje nastaje prodorom uzročnika kroz povređenu kožu i sluzokožu. Može se preneti i ubodom inficiranog krpelja kod ljudi, ali to je vrlo redak slučaj. Vodeći način prenošenja bolesti kod ljudi je aerogeni, tj. udisanjem prašine koja je kontaminirana izlučevinama zaraženih životinja.

6. Tularemija

Tularemija (glodarska kuga), je akutno infektivno oboljenje životinja i čoveka izazvano gram-negativnim kokobacilom (Francisella tularensis). Na čoveka se prenosi sa bolesne životinje ili ubodom krpelja. Klinički se manifestuje naglim početkom sa povišenom temperaturom, primarnim afektom, regionalnim limfadenitisom. Moguća je hematogena diseminacija sa promenama na udaljenim organima.

7. Besnilo

Besnilo je akutno infektivno oboljenje koje karakteriše pojava encefalitisa sa letalnim ishodom. Primarno je bolest životinja, a na čoveka se prenosi ujedom obolele životinje ili preko pljuvačke. Uzročnik besnila je virus koji se uvek nalazi u nervnom tkivu i u pljuvačci zaražene životinje. Besnilo kod stanovnika Beograda i Srbije nije registrovano više decenija.

GROZNICA ZAPADNOG NILA U SRBIJI

Groznica Zapadnog Nila je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, virusne etiologije, koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca. Virus Zapadnog Nila prvi put je izolovan i identifikovan 1937. godine u slivu Zapadnog Nila, u oblasti Ugande. Nakon otkrivanja virus se proširio sa Afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus na svetu.

Cirkulacija virusa Zapadnog Nila je prisutna na Evropskom kontinentu od 60-tih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti. Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u mikroorganizmima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije).

Primarni rezervoar zaraze su mnoge vrste ptica (gavrani, vrane, svrake, čavke i dr.) kod kojih je infekcija najčešće asimptomatska (bez simptoma bolesti). U endemskim krajevima virus se održava između ptica koje su zaražene i komaraca koji se hrane krvlju ptica. Do sada je virus Zapadnog Nila izolovan kod 43 vrste komaraca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženog domaćina. Inficirani komarci doživotno prenose uzročnika.

Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje najčešće nastaje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica. U retkim slučajevima infekcija može da se prenese putem transfuzije zaražene krvi, transplantacijom tkiva i organa i vertikalno sa majke na dete (transplacentarno i tokom dojenja). Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta. Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Ali, prema podacima koji se nalaze na zvaničnom sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, u Beogradu nije zabeležen ni jedan slučaj zoonooze virusom zapadnog Nila, iako je o tome mnogo puta govoreno i pisano tokom prošle i pretprošle godine. To ne znači da virus ne može stići do nas, ali za sada više treba da brinemo o bolestima koje su nam "realnija pretnja".

 Vakcina protiv groznice Zapadnog Nila za primenu kod ljudi ne postoji, ali su ispitivanja u toku.

VIDEO: Da li prdež može da produži život

(Telegraf.rs / D.V/ d.vulovic@telegraf.rs)