Domaći ili kupovni - koji sladoledi su zdraviji, a koje nipošto ne smete da dajete deci?

Prvi Evropljanin koji je probao sladoled je bio Marko Polo na dvoru Kublaj - kana, nakon toga je i preneo ovu poslasticu u Evropu

Još jedna sezona ludih letnjih ukusa je pred nama, pa se i sladoledi pojavljuju u najširem mogućem spektru. Ali, koji od njih su zdravi, koje je najbolje jesti i koje bi trebalo izbegavati u širokom luku? Sladoled je inače jedna od najmisterioznijih poslastica na svetu, niko sa sigurnošću ne može tvrditi gde je i kako nastala, ali postoje brojne pretpostavke o njenom poreklu.

Neke od njih su da su Kina ili stara Persija bile među prvim kulturama koje su imale desert napravljen od voća i izdrobljenog leda ili planinskog snega. Neka predanja kažu da je sladoled nastao od mleka i leda na kineskim dvorovima, a poznato je i da su Rimljani uživali u čarima ledenog deserta i da je Neron uživao u čarima deserta pravljenog od planinskog leda, voćnih sokova i komadića voća.

Preporučujemo

Prvi Evropljanin koji je probao sladoled je bio Marko Polo na dvoru Kublaj- kana, on je i preneo ovu poslasticu u Evropu. Oko sladoleda postoje mnoga pitanja i ona se sa napretkom tehnologije samo nižu. Možda nas više i ne zanimaju toliko pitanja vezana za nastanak i istorijat sladoleda, ali nas zanimaju ona koja su vezana za njegovu zdravstvenu sigurnost i beneficije za čovekovo zdravlje.

Na sva ova pitanja smo pronašli odgovore, ali krenimo redom. Da bismo bolje razumeli tematiku sladoleda, prvo moramo da naučimo šta su to sladoled, a šta ledene poslastice i deserti. Odgovore na pitanja nam je dala nutricionista Milka Raičević.

Evo na kojoj temperaturi morate da perete veš ako želite da sačuvate svoje zdravlje

- Kada je reč o sladoledu uvek se kaže da je on dobar za vrele dane, međutim on sadrži puno vitamina i minerala, sve ono što je dobro za organizam. Sada postoje i vrste koje su namenjene dijabetičarima, a vitamini u njemu su obično dodati. Najviše ima vitamina E, a onda i vitamina C, a od minerala kalcijum i fosfor. Vitamin E je jako bitan za kožu, a smatraju ga i stimulatorom imunog sistema (pogotovo sad sa bujenjem virusa zbog promena vremena). Uostalom, kada ste bolesni sladoled vam uvek prija i preporučuje se kod operacija krajnika. Važno je naglasiti da sladoled nije zamena za obrok i da ga je najbolje jesti kao užinu. Dobro je i da se pre sladoleda popije čaša vode, a i jako je dobar za nesanicu. Fosfor popravlja raspoloženje, zato smo toliko srećni kad pojedemo sladoled.- kaže naša sagovornica, nutricionista Milka Raičević.

Koliko se dnevno sme pojesti sladoleda?

- Za gojaznu decu je najbolje jedan sladoled na svaka tri do četiri dana, a za osobe koje nemaju problema sa kilažom je preporučena dnevna doza jedan sladoled. Kada je reč o sladoledima na kugle, za decu je dovoljna jedna kugla. Treba imati na umu da u zavisnosti od dodataka, sladoledi mogu biti jako kalorični. Jedan sladoled može imati od 125 do 400 kalorija, što zavisi od toga šta je u njega dodato. Sladoledi koji sadrže orašaste plodove (lešnik, badem) su bogati zdravim mastima, ali je njihova kalorijska vrednist veća. Kada se radi o sladoledima sa kandiranim voćem, njihova kalorijska vrednost je još veća. - kaže nutricionista Milka Rakočević.

- Kada kupujete sladoled obratite pažnju na boje i aditive koje su u njega dodate, to ne zavisi od same vrste sladoleda, već od proizvođača. - dodaje Milka Raičević.

Šta su sladoledi, a šta poslastice?

1. Mlečni sladoled

On sadrži minimum 2,5% mlečne masti u suvoj materiji mleka, najmanje 6% bezmasne suve materije mleka i najmanje 24% ukupne suve materije. Ne sme da sadrži biljne masti niti biljne proteine.

2. Krem sladoled

On sadrži minimum 5% mlečne masti, 6% bezmasne suve materije mleka i minimum 30% ukupne suve materije. Ne sme da sadrži biljne masti niti biljne proteine - on je ujedno najbezbedniji za decu.

3. Sladoledni desert

On sadrži minimum 2,5% mlečne ili biljne masti i najmanje 24% ukupne suve materije,  može da sadrži mlečne ili biljne proteine. Njega nikako ne bi trebalo davati deci.

Sve što ste znali o pravljenju beba sada pada u vodu: Ženska jajna ćelija sama bira spermatozoid i ne može se oploditi na drugačiji način

4. Smrznuti aromatizovani desert

To je proizvod koji sadrži vodu, šećer, arome, boje i dodate sastojke. Deci se takođe, ne sme davati.

5. Smrznuti voćni desert

To je proizvod koji sadrži vodu, šećer, voće, boje, arome i druge dodate sastojke, ali mora da sadrži i minimum 5% voća ili odgovarajuću količinu prerađevine od voća. Ovde je važno napomenuti i da treba da čitate deklaracije na proizvodima, jer na njima jasno piše koje je vrste određeni proizvod. Osim toga, jako je bitno i da vodite računa o rokovima trajanja (pogotovo ako su sladoledi na sniženju) jer to što je nešto zamrznuto, ne znači da se ne može pokvariti.

U prevodu, najbolji izbor za decu su krem sladoledi i smrznuti voćni deserti, a sladoledne deserte i smrznute aromatizovane deserte nikako ne bi trebalo davati deci. Oni nisu čak ni najbolji izbor za odrasle.

- Najzdarviji sladoledi su oni koje pravite sami kod kuće, ili oni koji deluju kao smrznuti sokovi. Oni najbolje osvežavaju, imaju nižu kalorijsku vrednost i nemaju dodate masnoće. Zapravo, jako je važno čitati sastav na sladoledima, tako možete znati šta sladoled sve sadrži u sebi. Verovatno vam je logično da ako pojedete zeleni sladoled, a nakon toga vam i jezik bude zelen - pojeli ste sladoled koji nije baš najbezbedniji po zdravlje.- kaže Milka Raičević.

A šta je sa sladoledima u poslastičarnici?

Sladoledi u poslastičarnicama se nalaze na listama najbezbednijih sladoleda i za decu i za idrasle, obično se prave od jaja, mleka i maslaca, sa dodakom komadića svežeg voća ili voćnih kaša koje se prave od svežeg voća. Zato ti sladoledi i jesu sezonski, a ukuse možete da birate samo na osnovu toga koje je voće trenutno dostupno.

- Sladoledi u poslastičarnicama se prave po starim recepturama, neretko se u poznatim svetskim poslastičarnicama u njih dodaje i piljevina od zlata ili srebra, a takav sladoled je jedan od retkih načina na koje te elemente možete uneti u organizam. - kaže Milka Raičević.

Domaći sladoledi su uvek najbolja opcija, ali...

To što je nešto domaće, ne nači da je 100 posto zdravo. Zapravo, da li je ono što pravite u svojoj kuhinji zdravo, najviše zvisi od kvaliteta namirnica koje korsitite. Ukoliko nemate sopstvenu proizvodnju voća i ostalih namirnica, ne možete biti sigurni da je ono što kupujete (mleko, jaja, maslac) perfektnog kvaliteta za jelo. U zavisnosti od toga gde i koje namirnice kupujete zavisi kvalitet vašeg domaćeg sladoleda, što znači da se može desiti da je vaš domaći sladoled mnogo gori za jelo od onih kupovnih.

- Domaći sladoledi koji sami pravite su uvek najzdravija opcija, a možete ih praviti na mnogo raznih načina. Najzdraviji su oni koji se prave kao šejkovi i u koje dodajete samo voće i vodu. U sladolede možete dodati i malo mleka ili razne vrste semenki, kao što su na primer chia semenke. Recimo, za trudnice tokom mučnina, su preporučljivi lagani domaći sladoledi u koje je dodat đumbir, jer on smanjuje mučnine. U ovakve sladolede možete dodavati i zamene za maslac i slatku pavlaku, možete dodavati sojino mleko, bademov maslac i slično. - kaže Milka Raičević.

Ako uspevate da nabavite namirnice za koje mislite da su bezbedne za upotrebu, ovo su dva savršena recepta za domaći sladoled:

Domaći sladoled od jaja i slatke pavlake: 

Sastojci:

300 ml slatke pavlake

600 ml mleka

75 g šećera

3 žumanceta

Priprema:

Stavite slatku pavlaku, mleko i šećer u posudu i pustite da lagano provre. Za to vreme mikserom umutite žumanca, a kada smesa od mleka provri dodajte jedan deo u žumanca kako biste sprečili da se zgrušaju. Zatim opet sve stavite na slabu vatru i jako mešajte. Kada se smesa dovoljno zgusne možete je skloniti s vatre.

Žumanca smesi daju bogatu i baršunastu teksturu, šećer je potreban jer pomaže da sladoled postane gladak i mekan. Umesto šećera možete koristiti med, agavin ili javorov sirup. Kada napravite smesu i stavite je u zamrzivač, morate ga otvarati na svakih sat vremena i mešati sladoled dok se lepo ne stegne. Prilikom kuvanja smese, u mleko i slatku pavlaku možete dodati čokoladu ili vanilu, zavisno od ukusa koji naviše volite. Ako dodajete voće, dodajte više slatke pavlake nego mleka u osnovnu smesu kako biste nadomestili višak vode iz voća.

Recept za krem sladoled

Sastojci:

4 žumanca

4 kašike  šećera u prahu

1/2 l slatke pavlake

50-100 g čokolade

Vanila

Priprema 

Penasto umutite žumanca sa šećerom, pa u to dodajte nemućenu slatku pavlaku i kuvajte tu smesu na pari, neprekidno mešajući, dok se ne zgusne kao krem. U ovu smesu možete dodati otopljenu čokoladu ili vanilu. Skinute sa šporeta i mešajte smesu dok se ne ohladi. Ovakvu smesu stavite u zamrzivač i ostavite da se dobro stegne. Dobićete lep, zamrznut krem, ovaj sladoled ne morate da mešate dok se steže u zamrzivaču.

(Telegraf.rs / d.vulovic@telegraf.rs)