RIZICI UPOTREBE MARIHUANE: Pogledajte šta nam se sve dešava ako koristimo ovu drogu

Da li je, i koliko, marihuana opasna?

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Autor: Spomenka Ćirić - Janković

Rizici upotrebe marihuane nisu još do kraja istraženi. Postoje podaci da čak i male doze marihuane mogu dovesti do poremećaja pamćenja, opažanja, mišljenja, rasuđivanja, usporenog reagovanja i smanjenja koncentracije.

Manje je poznata činjenica da korišćenje marihuane dovodi do impotencije kod muškaraca dva puta češće nego u kontrolnoj grupi. Hronična upotreba smanjuje lučenje testosterona i dovodi do taloženja droge u reprodutivnim organima oba pola.

Bezbedno upravljanje motornim vozilom i mašinama je nespojivo sa upotrebom marihuane. Pospanost, smanjena koncentracija, poremećeno opažanja vremena i udaljenosti drugog vozila, usporeno reagovanje pa čak i otežano tumačenje saobraćajnih znakova može dovesti do udesa. Ukoliko se marihuana kombinuje sa alkoholom ili sedativima – opasnost je još veća.

Psihološka zavisnost

Uprkos zabludi da ne izaziva zavisnost, činjenica je da marihuana izaziva snažnu psihičku zavisnost. Stalni korisnici ove droge postaju zavisni i nepodnošljivo im je stanje bez marihuane. Skloni su da veličaju efekte ove droge i minimiziraju učestalost upotrebe, količinu kao i negativne efekte. Droga se veštački povezuje sa slobodom, zabavom, šire se lažne informacije putem medija o blagodetima koje ova droga pruža sve do pozne starosti. Kao ni za jednu drugu drogu – za marihuana se vezuje veliki broj zabluda (da nije droga, da je manje štetna od duvana, da ne stvara zavisnost,da “ niko nije umro od marihuana”, da poboljšava funkciju pluća itd.)

Učestalo korišćenje u sklopu neformalnih grupa i specifično organizovanih druženja, žurki, partija od adolescentnog perioda do odraslog doba, sa pokušajem da se distanciraju od drugih „ narkomana“ i prikažu sebe kao “elitu”, pravda se ubrzanim tempom života, gde radni dan dugo traje (“zna se početak, ali ne i kraj radnog vremena”), velikim pritiscima zbog konkurencije (“uvek treba biti u formi”), stresom zbog nesigurnosti posla.

Neprimetno se sve češće sa vikend korišćenja prelazi na svakodnevno, često bez jasnih znakova upozorenja na štetnost po zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.

Kod hroničnih korisnika neprimetno dolazi do promena mentalnog stanja:

- Gube se interesovanja (amotivacioni sindrom)

- Slabi koncentracija i sposobnost učenja

- Javlja se depresivno raspoloženje

- Zaboravnost

- Stalna iscrpljenost

- Mršavnjenje

- Gubitak seksualnog interesovanja

- Poremećaj spavanja

- Preterana okrenutost sebi i besciljnost

Kao reakcija na opažene psihičke promene – nesvesno se aktiviraju mehanizmi odbrane. Negira se problem i da zavisnost zaista postoji, da je kontrola ponašanja izgubljena, da je stručna pomoć potrebna. Veoma je često, inače netačno mišljenje da je upotreba marihuana u drugim zemljama dozvoljena i široko prihvaćena. Problem vide u drugom, jer ne prepoznaju svoja osećanja, verovanja, impulse i selektivno se sećaju perioda upotrebe supstanci.

Marihuana nije bezazlena droga. Dejstvo ove droge ne dovodi samo do željenih efekata izmenjene sveste i drugih psiho-fizičkih promena. Rizici akutnog dejstva kao i telesne i psihike posledice dugoročnog konzumiranja su dovoljno veliki da je mudro ne započeti sa konzumiranjem ili razmisliti i potražiti stručnu pomoć i savetovanje ako ste korisnik ove droge.

VIDEO: Marihuana je legalna u Severnoj Koreji, istina ili mit?

(Telegraf.rs)