Šta se zapravo događa kad nam se "proširi želudac"?

Konačno je razbijen najveći mit o gojenju koji je ikada smišljen

"Proširio mi se želudac", obično kažemo kada primetimo da možemo da pojedemo više nego inače. Ali, može li se želudac zaista proširiti i o čemu se zapravo radi kada primetimo da nam treba više hrane da ga napunimo?

5 razloga zašto se svi ubedljivo najviše gojimo na poslu

Preporučujemo

Želudac je elastičan, mišićavi organ i kada u njega unesemo veću količinu hrane ili tečnosti, proširi se kako bi u njega stalo sve što smo uneli. Ali, želudac se proširi samo privremeno. Nakon što ono što smo konzumirali prođe kroz želudac i nastavi svoj probavni put, želudac počine da se smanjuje, odnosno da se vraća u normalnu veličinu.

Neprijatan miris iz vagine: Zbog čega nastaje i kako ga se zauvek rešiti?

Želudac može da se poveća i do tri puta 

Dakle, ako se pitate može li želudac da se proširi ili smanji, zavisno od toga koliko jedemo, odgovor je sledeći: povremeno prejedanje neće trajno proširiti želudac i nećete biti gladniji.

Ipak, neka istraživanja ukazuju na to da smanjeni unos hrane s vremenom može smanjiti kapacitet želudca, verovatno zato što zidovi želudca postanu manje rastegljivi (i obrnuto kod gojenja). Dakle, nije tačno da nam se poveća ili smanji želudac, već se poveća ili smanji elastičnost želudca. Najbolja potvrda za to je činjenica da gojazni ljudi u globalu nemaju veće želudce od mršavijih ljudi.

Prazan želudac kao organ je uvek iste veličine i ima zapremninu od samo 75 mililitara. Ali, elastičan je poput balona i može višestruko povećati svoj volumen. Kod konzumacije hrane može da se proširi do zapremine od jednog litra, a nakon (pre)obilnog obroka i do dva litra.

Kada smo gladni, mozak šalje signal želudcu da je hrana na putu. Mišići želudca se tada opuste i on se pripremi na to da će se napuniti hranom. Kada hrana prođe kroz probavni trakt, želudac se vrati u prvobitnu veličinu.

Ako želite da smanjite želudac i da manje jedete, najvažnije je da prestanete da se prejedate i da smanjite unos kalorija. U jednoj studiji gojazni ispitanici su bili ograničeni na 1000 kalorija dnevno tokom jednog meseca. U tom periodu kapacitet želudca im se smanjio za 36 procenata.

Mozak je kao drugu želudac

Iako hrana koju jedemo prolazi kroz želudac i mozak ima veliki uticaj na osećaj gladi, sitosti i konzumaciju hrane. Kada se želudac tokom jela proširi do određene granice, šalje signal mozgu da više niste gladni. Ali, kada prejedanje i jedenje izvan granice osećaja sitosti postane redovno, taj prirodni refleks oslabi.

Brzina kojom jedemo utiče na to kako želudac signalizira mozgu. Mozgu treba neko vreme da shvati da smo siti, pa kada jedemo brzo lakše se prejedemo jer mozak ne stigne da procesuira da smo siti.

Bez obzira na to da li želite da povećate ili smanjite elastičnost želudca, volumen hrane pri tome ima veliki značaj. Na primer, kada jedemo čips, konzumiramo puno kalorija, ali malo volumena. S voćem i povrćem, s druge strane, unosimo namirnice većeg volumena, ali s manje kalorija. A s hranom većeg volumena lakše ćete napuniti želudac nego s hranom manjeg volumena kao što je čips. Postoji i dijeta bazirana na konzumiranju "voluminozne" hrane, odnosno na namirnicama bogatima vodom kao što su voće, povrće, supe i gulaši koje će vas zasititi bez unosa prevelikog broja kalorija.

Ako mislite da vam se elastičnost želudca proširila i ako ste stalno gladni:

1. Povećajte unos "voluminozne" hrane

2. Jedite pet manjih obroka dnevno

3. Jedite sporo

(Telegraf.rs / D.V)