Prava istina o tome šta je zdravije: Da li je bolje da naručite vegetarijansko jelo ili dobar komad mesa?
Kakvog li iznenađenja, iako mislite da je zdravija opcija, ispada da nije
Kao što možete i da predpostavite, radi se o industrijski obrađenoj hrani prepunoj nezdravih dodataka koja je jednako nezdrava bila ona vegetarijanska ili ne. Takva brza hrana bez mesa, po pravilu ima više masnoća i kalorija nego klasična vegetarijanska ishrana u kojoj sami pripremate ono što jedete - od svežeg povrća, žitarica, mahunarki, voća...
Evo u kom džepu zaista treba da držite telefon, a u kom ključeve, novčanik i upaljač
Takođe, često je kaloričnija i od brze hrane u kojoj dominira meso, pa vegetarijanska opcija nije najbolji izbor ako pokušavate da izgubite višak kilograma. Stručnjaci kažu da može da bude masnija i napominju da su ljudi često u zabludi kad smatraju da je to zdravija varijanta.
Neki čak, iako jedu meso, ponekad biraju vegetarijansku brzu hranu jer veruju da će se manje ugojiti. Zapamtite, nemasno meso nema puno kalorija dok se ne nađe u nekom masnom, kaloričnom umaku, s još nekim dodacima poput sira, peciva...
Poznati dijetetičar Pol Salter kaže da brza vegetarijanska hrana može sadržati manje masnoća, ali, takođe, zna da i u tom slučaju ima puno kalorija i visok nivo natrijuma.
- Kada razmišljate o vegetarijanskoj hrani, kroz misli vam prolaze voće i povrće. Ali, restorani brze hrane nemaju novca, prostora i kapaciteta za kvalitetne proizvode. Kao rezultat toga, mnoga jela na bazi povrća koja se nalaze na jelovniku fast food restorana su puna mnoštva konzervanasa i aditiva kako bi se poboljšao ukus i nadoknadio nedostatak mesa. - objašnjava Salter.
Dodaje i kako je tofu zdrava opcija. Izvrstan je izvor proteina, ali kada se uz njega stavi sir da bi se poboljšao ukus, kalorije se samo zbrajaju.
Uporedio je vegetarijanski hamburger i onaj s mesom jednog restorana brze hrane, a otkrio je da sadrži više kalorija (490 u odnosu na hamburger od mesa koji je imao 385), više masnoća, natrijuma, ugljenih hidrata i šećera. Ipak, u nečemu je bio mrvicu bolji - imao je sedam grama vlakana, a hamburger sa mesom tri grama.
Postoji još jedna opasnost koja preti iz brze vegetarijanske hrane, a to je da može da sadrži obesogene - hemikalije koje izazivaju gojaznost.
Šta su to obesogeni?
Termin "obesogeni" je prvi upotrebio američki biolog dr. Brus Blumberg. Objasnio je da su obesogeni hemikalije koje su krivac za gojenje i kod ljudi i kod životinja. Njegovo istraživanje na tu temu dovelo je do identifikacije mnogih štetnih materija koje podstiču gojenje jer poremete nivoe hormona u telu.
Obesogeni u telu prave takve promene na ćelijama, da na kraju dolazi do povećane proizvodnje masnih ćelija. Brus Blumberg kaže i da te hemikalije remete endokrini sistem našeg tela. One se ne nalaze samo u hrani već u mnogo stvari koje koristimo svakodnevno, na primer - u ambalaži u kojoj se nalazi određena hrana ili piće.
U svakom obroku treba da bude povrća
Kada se govori o prikladnosti konzumacije vegetarijanske i nevegetarijanske hrane u fast food restoranima, nezavisno od porekla, želimo da izbegnemo trans-masne kiseline i veštačke šećere koje se u fast-food restoranima uglavnom podrazumevaju. Nedostatak biljnih sastojaka, pre svega povrća je jedan od glavnih krivaca metaboličkih bolesti povezanih sa ishranom.
(Telegraf.rs /dailymail.co.uk)