Život sa ovim poremećajem za nju je pakao: "Perem ruke čak 16 puta i stalno se bojim da ću umreti"
Život sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem nije nimalo lak i zahteva mnogo napora da se izborite sa situacijama koje ga prate
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD) čine tri kategorije ponašanja: proveravanje, hordašenje, uzmenirujuće misli i zaraza koje u kombinacij istvaraju nemir i uništavaju život osobe koja pati od ovog poremećaja.
Heti Gladvel htela je da ispriča svoju priču i ukaže na to sa kakvim se sve problemima jedna osoba koja pati od OCD suočava. Ona ima tri od gore navedenih kategorija poremećaja. Odlučila je da se snima nedelju daan i beleži svoje opsesivno ponašanje. Ona ima naviku da sve proverava, da nije bacila nešto što joj treba, ili nešto što sadrži njene podatke kao što je adresa ili broj računa u banci.
Proverava stalno da ne curi gas u kuhinji, da li su vrata u kući zatvorena, automobil kako bi sprečila krađu,... Često se plaši da njeni simptomi vode u smrt. Proveravanje joj je užasno naporno jer neretko se vraća od parkinga do stana da proveri da li je zaključala, a kuću ne napušta dok ne napravi nekoliko krugova i sve proveri.
- Ponekad ni ne izađem iz kuće jer je OCD mnogo veliki stres za mene i stalno brinem kada sam napolju. Stres me čini anksioznom i to je jedan veliki začarani krug, rekla je ona.
Mnogi misle da je OCD samo opsesivno pranje ruku, ali za nju je to mnogo više. Ona pere ruke nakon svega i to čak 16 puta zbog čega je koža njenih dlanova uvek crvena, suva i ispucala. Ona izbegava da dodiruje stvari koje su dodirivali drugi ljudi ukoliko zna da neće moći ubrzo posle dodirivanja da opere ruke zbog straha od zaraze.
- Ja se bojim zaraze jer ne želim da se razbolim, ili da prenesem neku bolest na moju porodicu, izjavila je ona.
Video koji je napravila kako bi beležila svoje ponašanje pokazao je koliko vremena joj ovaj poremećaj oduzima u životu. Ona se trenutno nalazi na lečenju i odvikavanju od OCD ponašanja, piše Metro. Ukazala je na to da su ovakve osobe veoma usamljene jer mnogi imaju predrasude o njima, dok su oni zatvoreni u svom svetu. Treba što više pričati o ovom poremećaju kako bi se skinula stigma sa onih koji se bore sa ovim problemom.
(M.K.)