Znakovi smrti: 11 simptoma koji otkrivaju da se nekome bliži kraj (VIDEO)

Kada je neko vama blizak jako bolestan, spoznaja da je smrt blizu može da bude jako teška

Razumevanje cele situacije i saznanje šta možete da očekujete u poslednjim danima života vama drage osobe može u situacijama kada se ta osoba nalazi na samrti da vam malo olakša.

Dobro pogledajte svoju kožu: Medicinska sestra upozorava na neočekivani simptom gripa

Preporučujemo

Postoji 11 znakova na koje trebate da obratite pažnju, a koji jasno ukazuju da je kraj blizu. Ukoliko je neko vama drag na samrti, ovo su znaci da vam je ostalo jako malo vremena.

Gubitak apetita

Osobe na samrti postaju manje aktivne pa im treba i manje energije. One prestaju da piju i jedu jer im se apetiti rapidno smanjuje. Pustite ih da jedu kada su gladne, a dajte im kockice leda koje će im pomoći da budu hidrirani. Pre smrti osoba će prestati u potpunosti da jede, pa im usne mažite labelom kako biste im sprečili neugodan osećaj.

Više spavaju

2 ili 3 meseca pre smrti osoba će početi mnogo duže da spava. Ovo je posledica usporavanja metabolizma, jer bez metaboličke energije osoba mnogo više spava. Učinite sve što možete da im bude udobno i pustite ih da spavaju.

Postaju asocijalni

Kako se nalaze na ivici smrti, oni ne žele da troše energiju na ljude, pa se nemojte uvrediti ako oni ne žele da se druže. Njima je često i neprijatno da ih drugi ljudi vide u takvom stanju, pa organizujte posete kada je osoba na umoru raspoložena za ljude.

Menjaju se vitalni znaci

Ovo se manifestuje kao sniženje krvnog pritiska, promene u disanju, neregularni otkucaji srca, promena boje urina i tena. Urin se menja jer se bubrezi gase, a ove promene kod voljenih osoba mogu da budu jako depresivne. Ove promene često nisu bolne pa ih kao takve prihvatite.

Promene u navikama vezanim za toalet

Obolela osoba manje jede i pije, pa su njiena creva manje aktivna. Može da se prazni manje i ređe, a urinira u malim količinama. Kada prestane u potpunosti da jede i pije onda uopšte ne vrši nuždu. Ova promena je jako stresna i pomalo ponižavajuća za obolelu osobu, pa se posavetujte sa lekarom o upotrebi katetra.

Slabost u mišićima

Kako se smrt približava osoba postaje sve slabija. To može da dovede do nemogućnosti obavljanja svakodnevnih radnji, pa tako obolela osoba možda neće moći da pije sama i da se okrene u krevetu. Zbog toga njihovi voljeni moraju da budu tu kako bi im se našli i pomogli im u tim trenucima.

Snižena telesna temperatura

Smanjena cirkulacija dovodi do koncentracije krvi oko vitalnih organa zbog čega ima malo krvi u rukama i nogama. Koža bolesnika postaje hladna na dodir, ali i bleda sa plavim pečatima. Pokrijte ih ćebetom jer oni neće osećati hladnoću.

Konfuzija

Mozak je i dalje aktivan, ali oboleli može da postane konfuzan. Budite uz njih i pričajte sa njima, objasnite im šta se dešava i predstavite im svakoga ko dođe da ih poseti.

Promene u disanju

Može vam se učiniti da bolesnik ima problem sa disanjem, jer disanje može da promeni brzinu, možda će se malo gušiti ili će imati duže pauze između svakog udaha. Ukoliko ovo primetite nemojte pokazivati veliku zabrinutost jer ovo obično nije bolno za bolesnika.

Pojačani bol

Bol može da se pojača kada je osoba blizu smrti. Videti bolnu grimasu i čuti bolni uzdah nikada nije lako. Porazgovarajte sa doktorom o lekovima koje možete da date bolesniku kako biste mu olakšali bol.

Halucinacije

Nije neuobičajeno da osoba koja umire ima halucinacije ili neke neodređene vizije. Nemojte da se uzbuđujete i pokušajte da bolesniku objasnite o čemu se radi i gde se on nalazi.

Kada nastupi poslednji momenat, obolelom se gase organi i sve što mu treba tada jeste da njegovi voljeni budu uz njega, piše medicalnewstoday.com. Učinite da se osoba na samrti oseća što udobnije i dobra ideja je da nastavite da pričate osobi koja je umrla neposredno nakon što utvrdite da više nije živa. Oni mogu još uvek da vas čuju i svesni su šta se dešava oko njih.

A kada već nastupi kraj smatra se da ove reči izgovaraju svi.

Koje su to reči saznajte u bonus VIDEU:

M.Krstić/m.krstic@telegraf.rs