Obdukcije 27 ljudi pokazale su nešto jako čudno kod Japanaca i otkrile mračan medicinski rekord

Japanci su možda najdugovečniji narod, ali to pada u senku kada se pogleda ovaj mračan rekord

Japanci su jedna od najzdravijih nacija na svetu, a njihova je država prva po broju stogodišnjaka u svetu - imaju ih rekordnih 67.482 u 2017. godini, što je 47 godina zaredom da njihov broj neprekidno raste.

Hranila je sina samo mesom i krompirom, a onda mu se zbog toga desilo nešto UŽASNO

Preporučujemo

"Šetajući" krvni pritisak je OPASNIJI od visokog pritiska - a ovo su znaci upozorenja koje ne smete da ignorišete

Oni se poprilično zdravo hrane, nisu gojazni, imaju odličan i zdrav organizam i uopšteno gledano, poprilično su zdravi.

Još jedan - nešto mračniji rekord

Međutim, uprkos tome, naučnici su utvrdili da svaki osmi čovek u Japanu ima hroničnu bolest bubrega, što je jedna od najvećih stopa obolelih od ove bolesti u svetu.

U istraživanju koje je sproveo australijski Monaš univerzitet, naučnici su analizirali ovu zanimljivu kontradikciju - zdravlja i bolesti kod Japanaca.

Na obdukciji su detaljno pregledali 27 bubrega Japanaca i otkrili kako oni imaju znatno manje nefrona u svojim organima. Nefroni su ćelije bubrega, mikroskopski filteri koji uklanjaju otpadne materije iz krvi prebacujući ih u urin.

Što je nefrona manje, to su bubrezi lošiji u ulozi pročišćavanja krvi, a to rezultira raznim bolestima bubrega, ali ima i širi uticaj na kompletno zdravlje, primera radi - može da prouzrokuje povišen krvni pritisak, piše IFL Science.

Na obdukciji je zaključeno kako je u bubrezima Japanaca oko 640 hiljada nefrona, dok je kod Evropljana prosečan broj nefrona oko 900 hiljada.

Zašto se rađaju s takvim bubrezima?

Za to je moguće nekoliko objašnjenja. Prvenstveno, manji broj nefrona može biti povezan i s činjenicom da su sitniji. Osim toga, svi pojedinci čiji su bubrezi pregledani, rođeni su 1940-ih i 1950-ih, što je bilo vreme velikog  siromaštva i loših životnih uslova u Japanu.

Zbog pothranjenosti njihovih majki, moguće je da se još u materici formirao manji broj nefrona u njihovim bubrezima, objašnjava vođa studije, dr Go Kanzaki.

Istraživači se nadaju kako bi nizak broj nefrona mogao pomoći lekarima i medicinskim stručnjacima u predviđanju nastanka hipertenzije i bolesti bubrega, ali za to je potrebno osmisliti i analizu kojom će oni moći da se broje, a da prethodno ne bude potrebno otvarati osobu kako bi se bubreg detaljno pregledao.

(Telegraf.rs)