3 naučnika su upravo dobila Nobelovu nagradu jer su otkrili kako "telesni sat" funkcioniše - i smrtonosne posledice koje vrebaju kada pokušavamo da ga promenimo

Sve što morate da znate o opasnostima pomeranja telesnog časovnika

Razlog zbog kog je neko "jutarnja osoba" ili "noćna sova" nije lične prirode, već je u pitanju ključna stvar našeg biološkog bića, i nešto što ignorišemo na sopstvenu opasnost.

Milionče na ravne časti: Nobelovu nagradu za medicinu dobila tri Amerikanca

Preporučujemo

365 dana je ustajala u 3.45 ujutro kao najmoćniji ljudi na svetu - i nije mogla da veruje u šta joj se život pretvorio

10 opasnih stvari koje se dešavaju vašem organizmu ako ne spavate 8 sati

Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang su zbog svojih otkrića koja se tiču unutrašnjeg sata našeg organizma dobili Nobelovu nagradu za medicinu.

Drugim rečima, oni su igrali ključnu ulogu u detektovanju načina na koji ćelija u organizmu regulišu naš unutrašnji sat, koji se takođe naziva i karkadijskim ritmom.

Unutrašnji sat određuje kada se ljudi osećaju budno, a kada pospano.

Njihovo otkriće zaslužilo je Nobelovu nagradu jer pokazuje kako biologija reguliše ove telesne časovnike kod živih bića - od voćnih mušica, pa sve do ljudi.

Hronobiolozi, koji proučavaju ovakvu vrstu nauke, naglašavaju važnost fizičkih mehanizama jer, tek kada prihvatimo telesne časovnike kao nepobitnu činjenicu, možemo da shvatimo koliko su oni važni za naše zdravlje i kako utiču na brojne stvari - od rizika za dobijanje raka, mentalnog zdravlja i gojaznosti.

Mnogi misle da je biološki sat problem za "osetljive ljude" i da je moguće promeniti prirodni ritam kako bismo se bolje adaptirali na raspored koji škola ili posao zahtevaju od nas.

Svetlo igra veoma bitnu ulogu u aktiviranju određenih faza našeg unutrašnjeg časovnika. Ono je takođe ključni razlog i za njegovo postojanje.

Kao biološka bića, ne možemo biti na vrhuncu budnosti tokom celog dana. Ponekada je potrebno da brzo reagujemo, a ponekada je potrebno da jedemo, odmaramo se i spavamo.

Naš telesni sat reguliše te faze i zbog toga mnogi od nas spavaju kada padne noć, a bude se kada izađe sunce.

Kada razumemo ove faze, fizičke i biološke faktore koji svi rade zajedno, možemo da shvatimo zašto nam je teško da odjednom nekoliko dana budemo budni celu noć kako bismo završili određenu obavezu ili jednostavno počnemo da se budimo ranije.

Celom telu potrebno je vreme da se adaptira.

Smrtonosne posledice ignorisanja ovog časovnika

Kada naš životni stil nije u skladu sa ovim časovnikom, lakše se gojimo, imamo povećani rizik za dobijanje mentalnih bolesti kao što su anksioznost i depresija i prolazimo kroz biološke promene koje mogu dovesti do  opasnih bolesti.

Zato istraživači tvrde da je regularan životni ciklus ključan za zdrav život.

(Telegraf.rs)