Najopasniji planinski vrh na svetu K2, koji je odneo 87 života, napokon osvojen u zimskim uslovima
Zanimljiva priča o skromnom narodu koji živi na velikim visinama
Meni je od uvek bilo interesantno pitanje ko se prvi popeo na Mont Everest. Da li je to zaista bio Hilari kako piše i u udžbenicima, ili je prvi bio Tenzing, te 1953. godine. Verovatno to nikada nećemo saznati, jer su se njih dvojca dogovorili da to nikada ne kažu. Razloga za to verovatno ima mnogo, ali primarni je verovatno taj što nije postojala saglasnost da prvi čovek na Everestu nije Anglosaksonac.
Mali narodi od uvek imaju problem da dokažu svoju izuzetnost, čak i onda kada postoji. Možda je taj problem možemo najlakše da razumemo ako se setimo kroz šta sve prolazi naš Novak pošto ne nosi britanske boje.
Nakon toga nije postojala ekspedicija gde nije bilo Šerpasa. Uvek su oni bili ti koji su bili garant uspona svih članova ekspedicije, do toga da su neke članove izneli na svojim leđima.
Međutim, pratila ih je priča da su oni ipak samo nosači i vodiči, a ne pravi penjači. Kao čovek koji je bio pet puta na Himalajima bio sam svedok neverovatnih sposobnosti Šerpasa, ali i njihove skromnosti i humanosti.
Na jednom od putovanja smo pregledali celo selo u Kumbu dolini. Činilo se da je i njihova fiziologija drugačija, prvenstveno vezane za hemoglobin. Nije se mogla zanemariti ni njihovo vaspitanje i etika koje je počivalo na budizmu i mudrosti Dalaj Lame. Bilo kako bilo njihova borba da dokažu da su najbolji penjači je konačno uspela.
Januara 2021. godine tim penjača iz Nepala postali su prvi planinari koji su uspešno završili zimski pokušaj uspona na K2, drugog po visini svetskog vrha. Kuriozitet uspona je bio i taj da su na 70 metara do 8.611 metara, tačnije vrha K2, Šerpasi sačekali da svi pristignu, da bi da se zajedno popeli u ušli u svetske knjige.
Radost nepalskih penjača umanjila je smrt španskog penjača Serđa Minjota koji je bio sa njima i poginuo spuštajući se niz pukotinu ka baznom kampu.
Za one koji ne znaju K2 je verovatno najopasniji vrh po svojim strmim padinama, gde je 87 penjača koji su pokušali da ga popnu izgubilo život. Smešten na pakistansko-kineskoj granici, K2 je jedina planina preko 8.000 metara koja nije bila osvojena zimi. Inače K2 je prvi popeo Italijan, Akile Kompanjoni 1954. godine u leto, i nakon njega još 367 penjača.
Prethodna najveća nadmorska visina postignuta na K2 zimi bila je 7 750 metara od starne Denisa Urubka i Marcina Kaczkana, postavljeni pre skoro dve decenije, pa je K2 jedina planina na svetu viša od 8.000 metara koja nije bila osvojena zimi. Obasjan suncem ispred plavog neba i zaleđenim liticama bio je mamac za hiljade penjača, iako temperatura dostiže i do minus 50.
Vetar koji zimi duva redovno prelazi 120 km/h i predstavlja nepremostivu prepreku da se čovek kreće. Sve je to bio razlog zašto se ljudi pre nisu popeli. Verovatno je to bio i razlog pogibije jednog od najboljih španskih penjača, Serđa Minjotea, koji se u protekle 2 godine popeo na 7 planina preko 8000 m bez dodatnog kiseonika.
Nirmal Purja i još devet Šerpasa koji su stigli do vrha.
-Zajedno smo kročili na samit dok smo pevali našu nepalsku himnu“, napisao je na svom blogu. "Ponosni smo što smo bili deo istorije čovečanstva i pokazali da saradnja, timski rad i pozitivan mentalni stav mogu pomeriti granice onoga što smatramo mogućim.Sve je bilo još opasnije zbog neverovatno loših vremenskih uslova.
Da bi ostalo i kod nas zapisano, evo slike sa imenima svih Šerpasa koju je napravilo Nepalsko planinarsko udruženje. Kao predstavnik malog naroda podjednako sam ponosan na njih jer su pokazali da nisu više nosači i vodiči, već pravi penjači. Nova era u planinarenju dolazi.
(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)