Britanski novinar nahvalio Beograd: Oduševila ga fraza koju masovno koriste i Hrvati i Bosanci

Jezik i kultura na Balkanu su uvek bili šarenoliki, a naše poslovice oduševljavaju ljude širom sveta zbog svoje autentičnosti i šaljivosti

Balkan je često pravi mamac za strance i skoro uvek imaju lepe reči za našu hranu, piće i za provod, piše "San". Ovog puta jedan Britanac našao se u Beogradu, gde je uživao u čarima domaće kuhinje i, naravno rakije, a pored toga je posetio razna mesta od istorijskog značaja. Imao je priliku da, osim glavnog grada, poseti i još neke prelepe delove Srbije, kao i da čuje jednu zanimljivu poslovicu. O svemu tome pisao je na svom blogu, a mi vam prenosimo njegove utiske.

- Par sati nakon što sam doputovao u Beograd, uzeo sam uzorak srpskog nacionalnog pića – rakije i bio sam upozoren na mogućnost da se “napijem kao majka”.

Preporučujemo

Ovaj savet dobio sam od mudrog menadžera jednog bara u Dobračinoj ulici. Naime, koliko god bilo čudno, za ovaj izraz postoji i objašnjenje.

Naime, ovo jako, voćno piće nekada je pomagalo ženama u Srbiji kako bi što lakše prošle kroz porođaj. Naravno, voćni napitak koji smo probali daleko je od agonije, on predstavlja pravu sreću jer je nemoguće odoleti mu. Ukus rakije najviše nalikuje ukusu brendija.

Bilo da se prepustite tradicionalnoj kuhinji poput mesu sa roštilja, domaćem hlebu i siru ili velikim salatama u boemskom kraju (preporučujem “Tri šešira” za autentičan ukus upotpunjen živom svirkom balkanskog benda) ili se prepuštate uživanju u popularnim restoranima “Beton” hale pored reke Save, mislim da rakija ide uz sve. Ipak, nisam bio u Beogradu samo da bih jeo i pio jer ovde ima još dosta toga da se vidi.

Bili smo smešteni u luksuznom hotelu koji nudi veoma stilizovane sobe, teretane, bazene i spa, kao i neverovatan restoran na krovu hotela, sa kog se pruža prelep pogled na čitav grad.

Šetajući se gradom, vidi se komplikovan prelazak Balkana iz perioda Jugoslavije u nezavisnost. Bombardovane zgrade stoje kao podsetnici NATO agresije tokom rata na Kosovu 90-ih godina, dok nas arhitektura u sovjetskom stilu na Novom Beogradu odvodi u period obnove nakon Drugog svetskog rata.

Takođe postoje dokazi mnogo ranijih sukoba koji su se odvijali na Kalemegdanu, srednjovekovnoj tvrđavi koja se uzdiže iznad grada. Sa nje se može videti zadivljujuće ušće Save u Dunav.

Ovo su samo neki od fantastičnih drevnih ostataka u Srbiji koja ima toliko dobrih i lepih mesta, da bi se mogla iskoristiti za snimanje “Igre prestola”.

Ova zemlja ima bogatu istoriju i južno od Beograda kao što je manastir “Manasija” u zelenoj dolini Resave koji datira još iz 15. veka.

Resavska pećina otkrvivena je 1960-ih godina i predstavlja tri kilometra dugu mrežu pećina formiranu pre 80 miliona godina i sadrži neke od najlepših na svetu crvene, žute i bele stalaktite i stalagmite.

Samo trećina pećine je otvorena za posetu javnosti, a tokom ture u ovom dubokom podzemlju teško je ne pomisliti na to kako sve izgleda kao da je nekada davno neko sve ovo isklesao. Ipak, zaista je sve samo delo prirode.

Završavanje ovog organizovanog puta bio je na Vodopadu, mirnom mestu za uživanje u lepotama ruralne Srbije. I tu smo uživali u roštilju i rakiji uz umirujuće zvuke vode koja pada sa visine od 20 metara.

Povratak u Beograd zahtevao je malo manje mirne aktivnosti. Otišli smo na Adu Ciganliju, jezero u centru grada uz čiju su bistru plavu vodu priljubljene velike plaže što je idealno za plivanje, kajak ili surf na vodi jer su letnje temperature oko 30 stepeni.

U ogromnom parku na Adi Ciganliji možete učestvovati u gotovo svakom sportu koji zamislite, mada sam doživeo malo razočarenje kada sam saznao da sezona bandžija tek treba da počne.

Odmorili smo se u restoranu “Sunset”, samo jednom od mnogih restorana ovde.

Dakle, zahvaljujući savršenom spoju istorije, kulture i zabave, uspeo sam da izbegnem da završim kao srpska “majka” iz poslovice – završava svoje opisivanje ovaj muškarac.

B.K.