Istanbul je carski grad, dragulj na 2 kontinenta, metropola čije priče i misterije oduzimaju dah
Najteže pitanje koje neko može da vam postavi u vezi sa Istanbulom je "šta obavezno videti", jer nema toga što u ovom carskom centru ne bi trebalo posetiti
Istanbul. To je onaj grad iz kog odete uvereni da ćete se u njega uskoro vratiti, čiji su tomovi toliko veliki i bogati da ga nikad ne možete pročitati, grad u kom će vam se Turci koji nikad nisu bili u Srbiji obraćati na čistom srpskom jeziku, pa čak i zapevati srpsku himnu u ranim jutarnjim časovima poneti atmosferom. Iako često nećete znati šta tačno jedete, njegova će vam hrana zarobiti nepca i ukrasti srce, ali samo da biste se ponovo sreli, vi i Istanbul. To je ljubav na prvi pogled, koja traje, i ostaje za ceo život.
Nije glavni grad, ali je prvo na šta pomislite kada neko izgovori "Turska". Istanbul je sinonim za kosmopolitizam. U sebe je ušuškao sve ono što je dobro, vredno i opčinjavajuće. Proteže se na dva kontinenta, grli na jednom kraju Evropu, a na drugom Aziju i blista između Crnog i Mramornog mora.
Kako je Air Serbia ponovo uspostavila liniju od Beograda do Istanbula, do njega se sad stiže direktnim letom koji traje samo sat i po.
Najteže pitanje koje neko može da vam postavi u vezi sa Istanbulom je "šta obavezno videti", jer nema toga što u ovom carskom centru ne bi trebalo posetiti. Da, Aja Sofiju na prvom mestu, da, Topkapi palatu, jedno ogromno da i za Plavu džamiju i Dolmabahče palatu, ali i džinovsko da za Galata kulu, Taksim trg, Cisternu... Kao kuća veliko da i za svaku sporednu uličicu, toliko malu da ćete je prepešačiti za minut, ali u kojoj će vas nekoliko puta zaustaviti nasmejani vlasnici restorana da bi vam ponudili svoje mirisne specijalitete. Sve to dok vam iznad glava svetle raznobojne sijalice, a vi opijeni prijatnim osećajem koračate starom kaldrmom.
Mamiće vas raznorazne baklave i ratluci kroz izloge. I, ne, nije sramota ako shvatite da stojite pored stakla nekoliko minuta jer je teško odvojiti pogled. Turci, čuveni poslastičari, navikli su na ove prizore ispred svojih radnji. S osmehom će rukom pozvati svakoga i zapakovati slatke delicije, uglavnom po dosta sniženoj ceni od početne.
I često, baš u toj sporednoj ulici, krije se ulaz u restoran sa najlepšim pogledom, odakle možete videti sve. Iako ogroman, u Istanbulu je sve nekako na jednom mestu. I to je samo jedna od neobjašnjivih zanimljivosti o ovom gradu.
Ali, da se vratimo na restoran u koji ste svratili. U njemu nema čekanja, jer Turci vole da dočekaju goste sa već serviranim predjelom koje se sastoji od mnoštva tanjirića, a na njima najukusnija hrana koju možete zamisliti. Potom sledi glavno jelo, pa kolač, uz koji se uvek služe turska kafa ili čaj, a na kraju voće. Turci vole da jedu polako, pa večera nekad traje i po tri sata. Kada tako siti i zadovoljni napustite lokal u kom ste se počastili, prepustite se šetnji bez ikakvih planova i oklevanja. Samo koračajte i uživajte u svemu što vidite. Istanbul je noću posebno lep.
Za smiraj dana od srca preporučujem i krstarenje Bosforom. Vožnja uglavnom traje oko tri sata, a većina brodova nudi i kulturno umetnički program. Kad ste u Istanbulu, ovaj program podrazumeva trbušne plesačice i borbu mačevima, ali i to da se i vi nađete na podijumu za igru. Izađite na palubu u trenutku kad brod prolazi ispod Bosforskog mosta i zamislite želju. Osetite kapljice mora koje vas zapljuskuju i udahnite ritam grada.
Mnogo je evropskih gradova za koje bih se opkladila da iz svojih pora luče serotonin, ali za ovaj nekako imam osećaj da je sreća sam po sebi.
Što se jezika tiče, Turci govore turski, ne arapski (kako mnogi misle). Težak je, ali osnove ćete lako savladati: merhaba (zdravo), evet (da), gunajdin (dobro jutro), tešekur ederim (hvala), afijet olsun (prijatno), pahali (skupo).
Ako se pitate kad je najbolje vreme za posetu Istanbulu, odgovor je: UVEK! Hotela, apartmana, hostela, ima na sve strane, pa ćete lako pronaći smeštaj, a preporučujem smeštaj u starom delu grada jer je tamo većina znamenitosti. U krugu od 500 metara su Aja Sofija, Plava džamija, Topkapi palata, Cisterna (možda i najmanje poznata od svega navedenog, ali definitivno vredna posete).
O gradu se slobodno edukujte na internetu, ali najveći izvor informacija nude lokalci. Oni znaju gde je najbolja hrana, kako da se uđe bilo gde bez čekanja u redu, kako da se cenjkate, gde se zaista mogu kupiti farmerke za 5 evra i kvalitetna kožna jakna za 10 (da, moguće je).
Zanimljivosti o Istanbulu:
* Istanbul je, baš kao i Rim, sagrađen na sedam brda. Na svakom brdu sagrađena je po jedna džamija
* U Istanbulu je i dalje funkcionalno oko 60 hamama
* Agata Kristi je svoj roman "Ubistvo u Orijent Ekspresu" napisala u Istanbulu
* Najveći bazar na svetu je istanbulski. Ima oko 5.000 prodavnica
* U Istanbulu zimi pada sneg, iako je okružen morima
* Jedan od najvećih pronađenih dijamanata čuva se u Istanbulu, u Topkapi palati
Top 5 stvari koje morate videti dok ste u Istanbulu:
1. Aja Sofija ili Sveta Sofija - nekada je bila crkva, potom džamija, a danas muzej. Svedok je svih carevina i perioda kada je Istanbul bio epicentar tih carevina: vizantijske, rimokatoličke i otomanske. Građena je samo pet godina, od 532. do 537. Bila je najveća crkva na svetu gotovo 1.000 godina, sve do izgradnje katedrale u Sevilji.
Dok je bila crkva, u njoj se odvijalo krunisanje vizantijskih careva. Nakon pada Carigrada 1453. sultan Mehmed Osvajač naredio je da se crkva pretvori u džamiju. Uklonjena su zvona, ikone prekrivene malterom i podignuta 4 minareta.
Prema podacima turskog Ministarstva kulture i turizma, Aja Sofija je 2015. godine bila najposećenija turistička atrakcija u Turskoj.
2. Plava džamija ili džamja sultana Ahmeda. Ime je dobila po 20.000 plavih pločica koje prekrivaju unutrašnjost kupole. U Istanbulu ima preko 500 džamoja, ali ona je jedina sa šest minareta. Sagrađena je prekoputa Aja Sofije i mlađa je nego što mislite: njena gradnja završena je 1616. godine, a sultran Ahmed je nikad nije video dovršenu jer je umro godinu dana raniije.
Zanimljivo je da je i on učestvovao u gradnji, a alat koji je koristio danas se čuva u Topkapi palati.
Unutrašnjost džamije osvetljavaju sunčevi zraci koji ulaze kroz čak 260 prozora, a u njoj je i jedna specijalna prostorija za astronome.
3. Cisterna bazilike (Potopljena palata) je jedna od najvećih tajni Istanbula. Iako Turci za sve imaju objašnjenje i znaju i tačno znaju kad je i kako svaka građevina nastala, ova Cisterna je i dalje prava enigma jer nije do kraja jasno kako je sazidana. Nalazi se prekoputa Aja Sofije i poznato je da ju je gradio imperator Justinijan u VI veku. Doslovno predstavlja podzemni rezervoar impresivnih dimenzija kapaciteta od preko 80 000 m3 vode.
Neverovatan osećaj pruža crveno svetlo koje se grli visoke stubove, kojih ukupno ima 336.
Cisterna je danas poribljena zlatnim ribicama, koje povremeno izranjaju i celokupnoj atmosferi daju mistični trenutak.
4. Topkapi palata - ako ste prvi put u poseti Istanbulu, ovu palatu morate posetiti. Izgrađena je na zahtev Mehmeda II Osvajača kada je zauzeo Istanbul i bila je glavna rezidencija svih osmanskih sultana skoro 400 godina.
Dvorski kompleks se sastoji od četiri glavna dvorišta i mnogih manjih građevina, od stambenih paviljona i vrtova preko džamija i bolnica do pekara i kovačnica. Zauzima nešto manje od 700.000 kvadratnih metara, ima na hiljade i hiljade prostorija, ide duž širokog pojasa obale, a na svom vrhuncu bila je dom za oko 4.000 ljudi. Među njima su bile i sultanove žene u njegovom haremu, koje su takođe bile i ozbiljni politički igrači.
5. Galata kula je čuveni simbol starog Carigrada i njegove đenovljanske četvrti Galate. Smeštena je na vrhu brda severno od Zlatnog roga pružajući pogled nad gradom i celokupnom okolinom.
Prema istorijskim navodima, oko 1630. godine, Hezarfen Ahmet Ćelebija leteo je sa tornja pomoću veštačkih krila i sa ovog tornja je preleteo Bosfor, koji je udaljen gotovo šest kilometara od tornja.
Većina posetilaca slaže se da se najlepši pogled pruža upravo sa ove kule. Najbolje je posetiti je pred zalazak sunca, jer taj prizor ostaje doživotno urezan.
Cene u Istanbulu:
O ovom segmentu je možda i najteže pisati jer je apsolutno svaka cena u Istanbulu podložna promeni, uključujući i večeru u restoranu. Dovoljno je samo da kažete da je skupo i odmah vam odgovore: "OK, OK", i cifra pada, nekada čak i duplo. Što se konkretno hrane i pića tiče, vrlo je sve slično beogradskim cenama, možda za nijansu skuplje, ali neosetno. Novca ponesite onoliko koliko biste i u Beogradu potrošili, i na tu cifru dodajte ulaznice u znamenitosti.
I uživajte. Jer Istanbul je kao stvoren za hedonizam, odmor duše i tela. I vratite mu se, kad god budete mogli.
(Jasmina Stakić/ j.stakic@telegraf.rs)